Porodica mučki ubijenog Marka Utržana iz Kikinde! Presuda produbila bolne rane

Porodica Marka Utržana (20) iz Kikinde, svirepo mučenog i ubijenog vojnika JNA 1991. godine u hrvatskom logoru Rakitje u Zagrebu, nije dobila pravdu koju je čekala 33 godine.

Presudom Višeg suda u Beogradu, Markov ubica Branko Tunić, pripadnik hrvatskih ,,zengi", oslobođen je optužbe za to krivično delo, čime je potvrđena presuda suda u Zagrebu.

Osuđen je u odsustvu na osam godina zatvora zbog ratnog zločina nad 18 vojnika JNA.

Među njima je i Marko, a njegova sestra Jelena Karanović kaže da je razočarana presudom. Za Informer svedoči o bolu i ranama koje nikada neće zaceliti.

- Očekivala sam da će biti osuđen na bar 15 godina. Presuda je samo produbila bolne rane. Razočarana sam što Tunić nije osuđen za Markovo ubistvo. Vratile su se sve emocije i slike, kao i tog crnog 30. septembra, kada se nesreća desila. Od momenta kada je javljeno da je poginuo, imam utisak kao da sve vreme čitam istu knjigu - u suzama priča Jelena Karanović.

Imala je 18 godina kada je njen brat, tada 20-godišnji vojnik JNA, svirepo mučen, a potom hladnokrvno ubijen u zagrebačkom logoru Rakitje, 30. septembra 1991. godine. Jelena Karanović sa bolnim emocijama posećuje bratovljev grob na starom Mokrinskom groblju.

- I danas, posle više od 30 godina, njegovi drugovi ga ne zaboravljaju. Posećuju grob na dan njegovog ubistva i rođendana. Marko je bio vedar i nasmejan, vesele naravi. Uvek je imao osmeh na licu i nikome se nije zamerao. I sada su na sudu isplivale informacije, zašto je moj Marko Tunića iritirao - zato što je bio nasmejan. Koliko god da ga je tukao, mučio, gasio pikavce po njemu i mokrio, gazio, Marko je samo ćutao i smešio se - kaže Jelena.

Prema svedočenju preživelih, Tunić, koji je ispalio Marku metak u glavu dok je klečao, svakodnevno je zverski mučio i okrutno se iživljavao nad zarobljenim vojnicima JNA, zajedno sa drugim pripadnicima hrvatskih ,"zengi".

- Metak u glavu ispalio mu je iznad usana i izašao je kod kičme - navodi Jelena.

Otac Radovan nije dočekao pokretanje sudskog postupka, preminuo je. Majka Vera teško je bolesna. Za nju i Jelenu nema utehe. Vreme, kažu, ne leči rane, samo se naviknete da živite sa tim. Ostala je velika tuga koju nose kao težak krst.