Za ovo mesto na jugu Srbije kažu da je ukleto! Jeziva priča o Vražjem kamenu

Meštani Gornje Pčinje i danas će vam ispričati jednu od legendi kako je nastao Vražji kamen, mesto iznad Trgovišta, koje mnogima bukvalno, tera strah u kosti.

Smešten na krajnjem jugoistoku Srbije, uz granicu sa Bugarskom i Republikom Severnom Makedonijom, na 5 km od Trgovišta, Vražji kamen je uprkos misteriji oko nastanka, veoma privlačan turistima.

U neposrednoj blizini nalazi se selo Donja Trnica od čijih meštana se mogu čuti razne priče o ovom mestu. 

Reka Pčinja je nekada davno prosekla stenu, pa je raniji naziv bio Prosečnik. Stubovi koji se izdižu nad rekom visoki su do 60 metara, a sam Vražji kamen čini desetak kamenih kupa. 

Dok nauka kaže da je reč o prirodnom fenomenu koji je nastao erozijom stena meštani govore da su sami đavoli nameravali da preokrenu tok Pčinje da teče prema Bugarskoj, pa su pokušali da spoje obale ove reke. 

Kidali su, kaže predanje, čitave stene sa okolnih brda, ali ćudljivu reku nisu uspeli da ukrote. Videvši da su čak i oni nemoćni, a i da im je kamenja ponestajalo, uputili su se prema kosovskom Pomoravlju, u Končuljsku klisuru. I baš tu su naišli na najveću stenu. Uprtili su je na leđa i vratili se da još jednom pokušaju da pobede prirodu. Usput su često zastajali i odmarali se jer je stena bila preteška i za njih.

 

Dalje priča kaže, da kad su stigli do sela Klinovac začuli su se prvi petlovi. Uplašeni da ljudi ne otkriju njihove namere, bacili su stenu pored neke vodenice. Tako je, prema jednom predanju, nastao Vražji kamen. 

Foto: TO Trgovište

 

Prema drugoj legendi, Pčinjani su godinama zidali crkvu pored reke. Sve što bi tokom dana sagradili, đavoli bi tokom noći odnosili i ostavljali na Vražjem kamenu. Navodno su, priča se, bili ljuti na seljane jer ih nisu dovoljno poštovali. I tako je nastala crkva na Vražjem kamenu. I danas se u Šajincu priča da su njihovi preci bili u zavadi sa demonima. Da bi im se osvetili, đavoli su pokušali kamenom da pregrade Pčinju. Kažu da su ih u tome omeli petlovi. U ovom kraju kada kažu Džudža Budža, Kumbara Kljeka, Filanko Šilja i Muja. 

Na jednoj od tih impozantnih piramida je crkva Presvete Bogorodice ili ranije poznata kao Crkva u Prosečniku. Krajem XIV veka ovu crkvu podigao je srpski vlastelin Dejan Marković uz blagoslov Cara Dušana, čijom je sestrom Teodorom Dejan bio oženjen.

Foto: TO Trgovište

 

Međutim, ovde niko ne živi, a u crkvi se niko ne venčava niti se krste deca zbog verovanja da je ukleta. Od davnina se prepričava tužna priča o momku i devojci iz sela Donja Trnica.

On je bio jedinac iz najbogatije kuće u selu, a ona lepotica iz najsiromašnije. Njihovi roditelji nisu prihvatali tu ljubav. Uprkos tome, njih dvoje su rešili da se venčaju. Venčanje se održalo u crkvi Presvete Bogorodice. Kad su izašli iz crkve mlada i mladoženja uzjahali su, prema običaju, okićene konje. Međutim, njegov konj, uplašen od vike i svirke svatova, pojurio je prema provaliji i survao se, zajedno sa mladoženjom na leđima. Videvši to, mlada je skočila sa svog konja, potrčala prema litici i bez razmišljanja skočila. Tako se veselje očas pretvorilo u žalost. Od tada se, tvrde Pčinjani, u ovoj crkvi više niko nikada nije venčao, niti je neko dete kršteno. Zbog svog velikog značaja, crkva se sada nalazi pod zaštitom države.

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.