NADAO SE DA ĆE OZDRAVITI, ALI SUDBINA JE DRUGAČIJE HTELA Mihajlo je bio dečko sa osmehom, nikada nije pričao o svojoj bolesti

Mihajlo Sporić (22) bio je preskroman dečko kojeg je uvek krasio osmeh i koji nikada nije želeo druge da opterećuje. Verovatno zato ni mnogo ljudi nije znalo da je bio bolestan, kaže Jovan Milić

Mihajlo Sporić (22), jedan od najboljih mladih srpskih fizičara, koji je preminuo posle dvogodišnje borbe sa rakom pluća u Kembridžu, u Velikoj Britaniji, krio je svoju životnu bitku od prijatelja i kolega, jer nije želeo da strahuju za njega. Nadao se da će ozdraviti, ali sudbina je drugo htela.

Bio je skroman, uporan, vedar i nikada nije dozvolio da se eksponira niti da druge ljude opterećuje svojim uspesima i problemima. Prijatelji i rodbina imaju samo reči hvale za njega i smatraju da se takva osoba retko rađa.

Foto: V. Jović/Printscreen

Skromni mladić

Jedan od Mihajlovih drugara i kolega je i Jovan Milić iz Niša. Njih dvojica su se upoznali 2017. godine na dodeli nagrada Mladi heroji Srbije. Prema Jovanovim rečima, Mihajlo je bio preskroman dečko kojeg je uvek krasio osmeh i koji nikada nije želeo druge da opterećuje.

- Verovatno zato ni mnogo ljudi nije znalo da je bio bolestan. Ja prvi. Nažalost, za to sam saznao tek kada je stigla vest da je preminuo. I nadam se da će biti sahranjen u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju, jer je to najmanje što on zaslužuje - kaže Jovan i otkriva kako su se on i Mihajlo upoznali:

- Upoznali smo se na dodeli nagrade Mladi heroj i tog trenutka sam već video kakav je to čovek i drug. Sećam se da tad nisam mogao da se snađem u Beogradu, pa se on ponudio da mi pomogne i odveo me do Glavne železničke stanice. Zaboravio sam da kupim kartu za tramvaj i na pola puta sam se toga setio. Kada sam mu to rekao, odgovorio mi je: "Ne brini, ako uđe kontrola, daću ti ja moju." Naravno da nisam želeo to da prihvatim, ali me je, priznajem, taj njegov gest oduševio. Bio je pametan, vredan, uspešan, ali nikada nije želeo da se hvališe niti da se o njemu piše i priča. Imao je tu neku pozitivnu energiju, bio je uvek nasmejan i vedar.

 

Foto:  

Borac do kraja

Ovo je potvrdio i direktor Matematičke gimnazije u Beogradu Srđan Ognjanović, koju je kao "vukovac" završio Mihajlo. On ističe da Mihajlo nije želeo da bilo ko zna da je bolestan, jer je sve vreme verovao i bio ubeđen da će ozdraviti.

- Nijednog momenta nije odustao. Prošle godine mu je bilo mnogo bolje i svi rezultati su bili dobri. Bio je potpuno uveren da će pobediti bolest. Svi smo se nadali da je najgore prošlo, ali, nažalost, bolest mu se vratila. Svet je izgubio jedan vanserijski talenat. Mogao sam da ga vidim sa Nobelovom nagradom u rukama. Uvek je bio sa osmehom na licu, družio se, izlazio, pomagao mladim studentima, putovao, kao da mu nije ništa - priča Ognjanović i naglašava:

- Mnogo je đaka kroz ovu školu prošlo, ali verujte da niko nije bio kao on. Ko ga nije znao, ne može to ni da zamisli. Svirao je klavir, trčao polumaraton, imao devojke... Još kada znate da je on najuspešniji učenik kojeg je ova škola imala, tuga je još veća. Ima nešto u tome da najbolji često odlaze prerano - završio je direktor Matematičke gimnazije i dodao da je Mihajlo, dok su trajali lečenje i mnogobrojne operacije, i tada učio i profesori su dolazili kod njega u sobu kako bi mu držali predavanja.