DŽABA MU HITOVI! Šeki Turković je po Americi DOSTAVLJAO POŠTU, a sada u Srbiji živi od male penzije ČEKAJUĆI OVO!

Otvorio dušu!

Posle duže medijske pauze i boravka u Americi, gde se bavio vožnjom kombija i dostavom pošte, Šeki Turković se vratio u Srbiju. Pevač je sada otvorio dušu i ispričao sve o životu u dalekoj zemlji.

Naša glumačka legenda je izbegla SMRT ZA DLAKU tokom streljanja đaka! Ova JEZIVA PRIČA ĆE VAS RASPLAKATI!

Foto: Printscreen You Tube

- Nema ništa u Americi, tamo su tezge groblje kao i ovde, nema ništa. Došao sam u Srbiju jer sam mislio da ću se ovde ubiti od posla u julu, avgustu i septembru, malo tezgice, malo vašari. Međutim, sve je otkazano. Estrada je poginula, mi smo poginuli! Jadni smo mi. Ja sam ovde kao u penziji, imam 23.000 dinara. Imam 67 godina, preko 40 godina radnog staža - rekao je Turković i otkrio šta ga je navelo da sve ostavi i ode u Ameriku.

GODINAMA JE IMAO PROBLEMA SA OVIM ORGANOM! Prošle godine je operisan, išlo je na bolje...PASKALJEVIĆ JE OD OVOGA BOLOVAO!

- Srbiju volim najviše na svetu, to je moja domovina, rođen sam tu i cela moja familija. Godinama sam imao turneje u Americi, imao sam radnu vizu, plaćao poreze, tako da sam imao pravo na američku penziju, sve sam po zakonu radio. Ako tamo ne plaćaš takse - nadrljao si. I dalje tamo plaćam porez i čekam da dobijem njihovu penziju, ali vraćam se u Srbiju! Ja bez nje ne mogu, volim ovaj narod i druženje s mojim prijateljima - rekao je pevač, pa otkrio kako je izgledao njegov život u Americi.

Foto: Printscreen You Tube

- Mikrofon tamo nisam ostavljao, sve vreme sam pevao. Kad nije bilo tezgi i zabava, supruga i ja smo sedali u veliki kombi koji smo kupili. Sad ne. Radili smo isporuke. Amerika je takva, ako ne radiš, spakuj kofere i doviđenja. Nisam se stideo nikakvog posla tamo. Ne kradem, ne lažem, ne varam - poručio je Turković i otkrio šta je sve prevozio u Americi.

GODINAMA JE IMAO PROBLEMA SA OVIM ORGANOM! Prošle godine je operisan, išlo je na bolje...PASKALJEVIĆ JE OD OVOGA BOLOVAO!

- Svašta, poštu, pakete, bio sam dostavljač. Ništa nije teško kad mora da se radi. Ustajao sam u zoru, palio kombi, išao za Čikago 60 milja, potrpao sve pakete. Posle se moram vraćati kući i tako stalno. Dnevno sam prelazio oko 300 milja, to je negde oko 450 kilometara. I tako tri godine bez prestanka, i supruga i ja. Posle smo imali udes, nismo mi bili krivi, pa smo odustali od toga. Vratio sam se pesmi, pa došla korona. Videćemo šta ćemo dalje.