• aktuelno
Dnevne novine
SRBIJA
Informer

Izvor: Gloria/informer.rs

08.12.2020

17:41

OVAKO JE BORA GOVORIO PRED SMRT! Igrao u Varljivom letu 68, bio svetski putnik, a na kraju završio u KAFANI NA ZELENOM VENCU!

Estrada

OVAKO JE BORA GOVORIO PRED SMRT! Igrao u Varljivom letu 68, bio svetski putnik, a na kraju završio u KAFANI NA ZELENOM VENCU!

Podeli vest

Borivoje Bora Kandić premiuo je danas, a bio je veliki glumac klasičnih filmova jugoslovenske kinematografije.

Dok je svako jutro čistio baštu jedne kafane na Zelenom vencu kako bi zaradio neki dinar ili makar lepu reč, glumac koji je bio zvezda posle uloge Vuka Karadžića u istoimenoj TV seriji sanjao je tada da makar još jednom stane na neku pozorišnu scenu i pokaže koliko ume i zna.

Kada je 1987. zablistao u ulozi Vuka Karadžića u istoimenoj seriji, koja je obarala sve rekorde gledanosti u bivšoj Jugoslaviji, činilo se da su glumcu Borivoju Kandiću sva vrata širom otvorena. Danas, 33 godinu kasnije, posle niza životnih brodoloma, ovaj dragi čovek živeo je tako što je svakog jutra čistio u jednoj kafani na Zelenom vencu.

Tada je govorio ovako.

– Pomažem prijatelju u ovom kafiću, u jednu ruku se i družimo, a i on mi daje malu naknadu. Dođem svako jutro pre osam, malo počistim, pripremim stolove pre nego što pristignu gosti. Nije to mnogo posla, niti nešto od čega bih mogao da živim. Mene izdržava majka. Od njene penzije preživljavam. A živim sam, sa psom, od kada sam se razveo.

Na dane glumačke slave gledao je sa osmehom.

Pre uloge Vuka Karadžića imao je dve neznatne epizode: u “Varljivom letu” igrao je druga Slavka Štimca u sceni kad se udvaraju Čehinjama, a u “Šećernoj vodici” prijatelja Sonje Savić.

– Krenuo sam za Podrinje, bio je prvi dan snimanja “Vuka Karadžića”, ali pukne guma na autobusu i ja krenem peške ka hotelu “Banja Koviljača”. Vidim stoji neka gomila ljudi, ne znam ko su, ali im kažem da treba da glumim Vuka Karadžića. Odmah su me stavili na konja i praćen aplauzima došao sam do mesta snimanja. Iako nepoznat, stigao sam kao zvezda. Posle, kada je serija emitovana, nisam mogao da verujem šta me je snašlo, bila je to nenormalna popularnost. Ta serija je, bez obzira na sve manjkavosti, imala neverovatan odjek. U to vreme sam živeo u Zemunu i jedne večeri sam u svom ulazu zatekao devojku koja je došla iz Virovitice i tu uporno čekala da bi me upoznala. Moja bivša žena Maša Bulić čuva sanduke i sanduke pisama iz svih krajeva Jugoslavije. Naravno, sve to prođe, ali tada sam mislio da sam najvažnija osoba na planeti - rekao je za života ovaj glumac.

BOGINJE SREĆE

Foto: Printscreen You Tube/bez rukavica

Rođen je 1961. u Mostaru, jer je njegov otac Miloš, takođe glumac, imao angažman u tamošnjem pozorištu, gde je upoznao lepu Mostarku Nedu. Dobili su dva sina, a već 1968. godine su se preselili u Beograd.

– Moja majka je bila savetnik tadašnjeg predsednika SIV-a Džemala Bijedića. Ona je trebalo da bude u onom avionu 1977. godine kada je Džemal poginuo. Pre toga je boravila s njim u Moskvi i bilo je planirano da tog jutra krenu u Sarajevo. Spremala se za put, ja sam se probudio i shvatili smo da sam dobio ovčije boginje. Moj brat je bio na ekskurziji na Divčibarama, tata na snimanju, nije mogla da me ostavi samog i otkazala je poslovni put. Sada ima 90 godina i kad hoću da je zezam, kažem: “E moja Necka, gde bi ti bila da nije mojih ovčijih boginja - prisećao se tada.

Završio je srednju ekonomsku u Zemunu, nije bio neki đak, ali uvek je hteo da bude u centru pažnje. A pre nego što je upisao glumu i u Novom Sadu i u Beogradu pogledao je ukupno dve predstave. U Novom Sadu ga je na klasu primio Branko Pleša, rekavši da ne treba da konkuriše i u Beogradu. I obećao je da neće, ali mama mu je već bila predala dokumente na Fakultet dramskih umetnosti, pa ga je bilo sramota da se ne pojavi. Tako je primljen i na FDU u klasu Arse Jovanovića.

– Kada smo imali ispite na prvoj godini, išli smo da gledamo i predstave novosadske akademije. Prišao sam da se pozdravim sa Plešom, ali nije hteo da mi pruži ruku. Posle sam igrao kod njega u komadu “Vesele žene Vindzorske”. Nije bila baš velika uloga, ali me je uzeo. Odljutio se.

Nepregledan je niz njegovih glumačkih dogodovština, kojima je posle zabavljao društvo u kafani u kojoj pedantno čistio svako jutro.

– Nezaboravno je kako je Lane Gutović nasamario Marka Todorovića, koji je mnogo puta tumačio Tita, a široj publici je prepoznatljiv po ulozi Milana u “Žikinoj dinastiji”. Lane ne bude lenj i pozove jednog našeg druga Slobodana, koji je bio u Holivudu, i zamoli ga da pošalje Marku pismo da treba tamo da igra Tita. I ovaj stvarno to uradi, napravi neki pečat i pošalju Marku “zvaničan” poziv iz Holivuda da glumi Tita. U tom trenutku Lane i Marko igraju u predstavi “Buba u uhu”, dosta se i druže, ali Marko mu ne govori ništa, valjda iz glumačke sujete, da mu neko nešto ne pokvari. Jedne večeri su malo popili i on se poveri Lanetu: “Zvali su me iz Holivuda da igram Tita.” Lane kaže: “Ma daj, ne zezaj, pokaži.” Tu su bili Irfan Mensur i Voja Brajović. Lane kaže: “Ali ovde piše da Tito ima 70 godina, a ti si mlad”, na šta Marko odgovara: “E moj Lane, holivudska šminka čini čuda.” Posle nisu razgovarali godinama.

Foto: printscreen you tube

Krajem osamdesetih i tokom devedesetih Bora je bio član Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Imao je niz zapaženih uloga pre nego što je 1998. godine odlučio da ode u Australiju. Prvo je živeo u Pertu, potom u Melburnu i Sidneju.

– U Australiji sam igrao u jednom filmu, trebalo je da tumačim glavnu ulogu, ali nisam mogao da istovremeno glumim i mislim na engleskom. Tako mi je pripala mala rola doktora Morgena. I za nju sam dobio silna priznanja. Bio sam angažovan i u TV seriji, a pokušao sam i u pozorištu: pojavio sam se u Joneskovom komadu “Lekcija” i u Beketovom “Čekajući Godoa”. Ali, od toga nije moglo da se živi. Jedno vreme sam raznosio hranu, onda sam radio kod jednog našeg čoveka iz Bosne kao pomoćnik geometra, pa sam asistirao keramičaru i moleru… Tamo sam živeo sa suprugom. Kada smo se razveli, jer se ona zaljubila u nekog Italijana, vratio sam se ovde da patim za njom. Zapravo, vratio sam se jer mi se majka razbolela i htela je da me vidi još jednom, te 2007. godine. I kada me je videla, ozdravila je, a ja sam ostao ovde - prisećao se Kandić.

Po povratku u Beograd bio je prilično dobro dočekan.

– Tada sam odbio nekoliko uloga i to je bila greška. Sam sebi sam zatvorio vrata. A još veća greška bila je što sam, kada sam odlazio u Australiju, podigao radnu knjižicu iz Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Pucao sam sebi u nogu. Voja Brajović je uvek govorio: “Kandiću, ti uvek voliš da budeš prvi i u pozitivnim i u negativnim stvarima.”

Kroz razgovor sa Borom, koji svoje profesionalno posrnuće prihvata nekako mirno, stalno se provlači priča o ženama, njegovim velikim ljubavima.

– Patim još za bivšom ženom, ali patim i za svim ženama sa kojima sam bio. Zaljubljive sam prirode. Imao sam mnogo žena. Uvek sam važio za ljubavnika, ali me je poterala ta tipična švalerska sudbina da sam na kraju ostao sam. Moja poslednja supruga Ljubica Kandić isto je glumica, završila je u mojoj školi glume, prethodna je bila Elizabeta Popović, koja sada živi u Španiji. Prva žena mu je bila Maša Bulić, kćerka glumca Karla Bulića.

Osim prema ženama, Bora je imao i neverovatne emocije prema psima.

– Ja sam kučkar. Nije bilo perioda u životu da nisam imao psa. Prva je bila Daša, pa zatim Strahinja, Nebojša, Kiki. Doveo sam čak svog psa iz Australije, imao je svog pratioca u Londonu jer sam ja dolazio preko Beča, i to je koštalo oko sedam hiljada evra. I onda mi moj drug Goran kaže šta si teglio kuče iz Australije mogao si da kupiš drugo u Beogradu. Samo sam ga pogledao: “A što ti ne kupiš drugo dete?” Sada imam retrivera, Draganu, baš mi je prijatelj. Kada mi se leva ruka paralizovala, svi doktori su rekli da tu nema pomoći, da ću biti invalid. Jedva sam je pomerao, drugi su mi vezivali pertle. Moja Dragana je krenula da mi liže ruku i izlečila me, sada mogu sa rukom šta god hoćete.

U jednom od poslednjih intervjua koji je dao, priznao je i da mu je nedostajao posao.

- Nema nijednu, ali baš nijednu svoju fotografiju iz prošlosti, i u jednom trenutku konstatuje: “To je moj odnos prema sebi.” I silno se obradovao razgovoru za Gloriju tada.

– Fali mi da igram. Sanjam i kad spavam i kad dođem ovde da čistim da sam na sceni. Još uvek se nadam nekom pozivu. Stidljiv sam da bih se sam nudio. Takav je bio i moj ćale. Jednom sam mu namestio epizodu u seriji “Dome, slatki dome”. Igrao sam Genija i tu smo se čak u kadru pojavili zajedno. On meni nikada nije ništa učinio, a glumio je u milion filmova. Nikada me nije ni pohvalio. Kada sam ga pitao: “Kakav sam Vuk Karadžić?”, pogledao me i rekao: “Pa, tako.” govorio je tada Kandić.

Postovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama: Facebook, Instagram, Youtube, Viber.

Pridružite se i saznajte prvi najnovije informacije.

Naše aplikacije možete skinuti na:


Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.

sledeća vest

Politika

TV

Društvo

JOŠ Društvo VESTI

Hronika

Sport

Planeta

Zabava

JOŠ Zabava VESTI

Magazin