POVRAĆALA SAM NEKOLIKO PUTA NA DAN, MOJE TELO JE TAKO REAGOVALO...Ispovest anonimne žrtve Mike Aleksića

Mika Aleksić osumnjičen je da je godinama zlostavljao svoje učenice u školi glume u Beogradu.

Mlade glumice Milena Radulović i Iva Ilinčić javno su optužile Aleksića, a prema navodima iz policije, učitelja glume prijavilo je još nekoliko devojaka koje su htele da ostanu anonimne.

Ispovest jedne od njih objavio je "Nedeljnik" i prenosimo je u celosti:

Došla sam u taj studio kao jako mala devojčica. Još od tih malih nogu neke stvari bile su mi usađene u glavu u vezi s njim, kako je Mika najpametniji i najbolji čovek na svetu, kako je merilo svega vrednog, dobrog, lepog. Ljudi koji nisu išli u studio ne znam koliko mogu da razumeju šta je za sve nas bio on. Bez ikakvog preterivanja smatrali smo ga božanstvom i bio nam je očinska figura. Kada te vređa, smatraš da te vređa sa razlogom, njegova reč za mene bila je zapovest, usled manjka samopouzdanja što je njegovo ophođenje prema meni i dovelo… Nisam gradila svoje stavove već prihvatala njegove nekritički. Njegovo mišljenje o meni je određivalo za mene kakva sam ja.

Kada me je prvi put pozvao u kancelariju i izvršio svoja zlodela, bila sam preplašena. Izašla sam iz kancelarije, pokušavajući svim silama da ubedim sebe da je to bilo pedagoški, da je to Mika, njegov način rada, da mi on želi samo dobro i da me nikad ne bi na bilo kakav način povredio, naravno sećajući se njegove napomene da o ovome ne smem nikome da pričam jer se tajne čuvaju i da se u suprotnom neće dobro završiti po mene. Neobjašnjivo je koliko sam bila izmanipulisana i koliko sam mu verovala, uz dodatak ogromnog straha.

Počela sam svakodnevno da povraćam, nekad i po tri-četiri puta dnevno jer kad mi se vrati neka slika od toga dana, moje telo tako reaguje. Bilo me je sramota, stidela sam se i bila sam uplašena. Nisam imala hrabrosti da podelim ovo sa nekim, da nekome kažem, a kamoli da uradim nešto protiv njega.

Ubedio me je da mu ne mogu ništa. Ovo je godinama planiran zločin, gde ti od malih nogu slušaš kako svaka žena mora da ima jednu tajnu da bi bila žena, kako roditelji nisu naši prijatelji i kako je strogo zabranjeno da im se priča šta se dešava unutar tog studija, kako žensko samopouzdanje ne postoji…

Moram priznati da mi je dugo trebalo da prikupim snagu i hrabrost da sve ovo ispričam, ali spoznaja da su mnoge devojke prošle ono što i ja, a da on i dalje to radi i priprema ih za zadovoljavanje svojih bolesnih seksualnih potreba, nas pet se osnažilo da kaže šta nam se dogodilo kako se nikome više to ne bi dogodilo.