KO JE GLUMICA KOJA JE OPTUŽILA LEČIĆA ZA SILOVANJE Merima Isaković bila je jedna od najlepših Jugoslovenki, a njenu blistavu karijeru prekinula je TRAGEDIJA KOJU JE IZAZVAO PIJANI INSPEKTOR

Merima Isaković juče je, posle više decenija iznela stravične tvrdnje o glumcu Branislavu Lečiću, te ga je, poput koleginice Danijele Štajnfeld optužila za silovanje. Glumica, rođena 1959. godine, svojevremeno je važila za jednu od najlepših Jugoslovenki, a ona danas živi na Novom Zelandu i bavi se kliničkom psihologijom.

Merima je do svoje dvadeset prve godine snimila filmove "Ljubav i bes", "Jovana Lukina" i "Neka druga žena", a njena karijera prekinuta je 1980. godine, pošto je doživela tešku saobraćajnu nesreću, posle koje je ostala invalid.

Proricana joj je sjajna budućnost. Miljenica publike, muza poznatih režisera, brzinom sna popela se na glumački pijedestal i blesnula na glumačkom nebu. U vreme kada je počeo da se prikazuje film “Neka druga žena”, u kome je, uz Dragana Nikolića, igrala glavnu ulogu, ona je bila u kolicima, a njene lepe noge zauvek su otkazale poslušnost. Nenadmašna Jovana Lukina iz istoimenog filma, nikada više nije zaplesala svoj magični ples.

Nedelju dana po završetku snimanja filma “Neka druga žena”, na peglicu koju je vozio njen brat naleteo je pijani inspektor SUP-a:

Foto: Printscreen You Tube

– Mislila sam da sam umrla i da sam negde na nebu, sve oko mene bilo je belo, samo je sedam lica imalo bled i drapkasto-rozikast ten. U prvom trenu nisam razlikovala njihove bele mantile od zidova. Mislim da sam se smešila. Znam da će zvučati bizarno, ali tog prvog trenutka i sada se sećam kao nečeg vrlo baršunastog, nerealnog i lepog. Kada sam malo više došla svesti, ležala sam na leđima i nisam mogla da vidim imam li noge ili ne. Strašno sam se bojala da li ih imam. Kada sam shvatila da imam obe, bila sam presrećna. Da, sećam se ogromne radosti i mira u meni. Tada nikako nisam osetila ljutnju, bes ili nemoć. Rekla sam okamenjenim lekarima: “Ništa se ne brinite, sve će biti u redu.”  Moja reakcija nije bila rezultat neke velike mudrosti niti napora. To je deo moje prirode i zahvalna sam što je u mene utkana nit koja u svakom tunelu poseže ka svetlosti. Sve limite koji su usledili kao posledica povrede kičme, prihvatila sam kao izazov. Kada ste usred bitke, nema vremena niti prilike za nećkanja. Bilo je važno i to što sam dugo bila okružena ljudima kojima povreda kičme nije izazvala samo gubitak hoda i već mnogo čega drugog što je njihov život činilo vrednim življenja - rekla je pre nekoliko godina u ispovesti za portal "Žena.rs".

Najviše vremena posle udesa provela je u Rusiji. 

Foto: Printscreen You Tube

– Otkrila sam damare ruske krvi u sebi, i bukvalno, jer imam više ruske krvi nego svoje, dobijene transfuzijom tokom operacije. Od porodice Smirnov 750 grama i ostalih šest-sedam litara proteklo je mojim venama dok sam ležala 11 sati na operacionom stolu. Verujem da je ruska krv potekla mojim venama i kroz spoznavanje divnih ljudi, prijatelja koje sam stekla tokom bolničkih putešestvija - ispričala je.

Nakon Rusije, otišla je u Kinu, gde se srela sa budućim ocem njenog deteta i dobila sina Midu. Povratak u Beograd početkom devedesetih vratio ju je i na pozorišnu scenu u predstavi “Staklena menažerija” zajedno sa Žarkom Lauševićem. Nažalost, burne devedesete godine odredile su njenu dalju sudbinu.

Odlučila je da ode na Novi Zeland, gde je upisala je studije psihologije, a danas radi kao psiholog.