MILO NUDIO DIL CRKVI! Advokat Vladan S. Bojić do detalja otkrio kako je propao Đukanovićev plan da zaustavi litije i umiri narod pred izbore!

Podgorički adovkat Vladan S. Bojić do detalja je objasnio najnoviji neuspeli manevar MIla Đukanovića da pod plaštvom "dobre volje", zaustavi litije i kupi vreme pred parlamentarne izbore koje bi ovih dana trebalo da raspiše, a sve kako bi na kraju zabio nož u leđa Crkvi i vernicima

Bojićevo izlaganje prenosimo u celosti:

"Predsednik Vlade Crne Gore je danas objavio da je s predsednikom Crne Gore pre nekoliko dana (uoči rušenja konaka pri manastiru Svetog Vasilija Ostroškog kod Ulcinja) obavljen dug i iscrpan sastanak s mitropolitom Amfilohijem i vladikom Joanikijem za razrešenje spora u vezi sa zakona s dugačkim, a lažnim nazivom. Sastanak je pripremljan i organizovan na način na koji se inače uobičavaju ovako osetljive teme, van medijskih dometa i pritisaka, na kojem su premijer i predsednik umesto predloženog nacrta Zakona o izmenam i dopunama, uvrstili novu temu a s dva diskursa: 1. Preustrojavanje Crkve; 2. Privremena obustava primene zakona. 

Naravno da su mitropolit i vladika odbili te neučtive i neustavne teme, pa je predsednik Vlade videvši da predstoje litije, požurio nepošteno da javno saopšti „njihovu istinu“ i „građane i vernike“ privuče sebi a odvuče od Crkve jer se Crkva držala dogovora o diskreciji. Tu nije bilo nikakve državničke dostojnosti, već je prevladao veliki strah – strah od litija.

Strah od litija DPS-a da po svom partijskom programu osnuje crnogorsku crkvu je opravdan, čak i očekivan, ali nije se verovalo da će se spustiti toliko nisko da uz sve to Crkvi nudi dilove.

 

 

Pravnom laiku se može učiniti da je „dil“ teška i gruba reč, ali u kontekstu Ustava i zakona, posredi je zapravo „laka reč“ za ono što se dogodilo. Naime, prema čl. 95 5 Ustava Crne Gore jasno je određena nadležnost predsednika Crne Gore, gde nema ni natruha od nadležnosti da on ima ma kakvu nadležnost u „privremenoj obustavi primene zakona“. Ako je to bila njegova želja kao predsednika DPS u ostvarenju partijskog programa, u pravu je poznato da se ni država ne sme uplitati u ustrojstva verskih zajednica, kao što to nije smelo ni da se pomene drugim.

Ergo, drugim verskim zajednicama Crna Gora je zajemčila nedodirljivost u unutrašnja pitanja a za mitropoliju i eparhije SPC u Crnoj Gori, taj aksiom sadržan i u čl. 14. st.1 Ustava ne važi.  I predsjednik je u skorijem snimku iz 2001. pravilno rekao da država ne može osnivati crkve.

Kada ostavimo po strani ponude predsednika CG, treba izvideti otkuda nadležnost Vladi, odnosno predsedniku Vlade CG da nudi „privremenu obustavu primene zakona“. Čl. 100 Ustava CG je utvrđena jasna nadležnost Vlade CG, tačkom 1 st.1, da Vlada inter alia – „izvršava zakone“.

 

 

Zato  se vraćamo naravno na zakonodavnu vlast i čl. 82 3  Ustava Crne Gore u tački 2 st.1 kaže da Skupština donosi zakone. Donete zakone nesporno izvršava Vlada Crne Gore, ali u njima ni jednu zapetu, ni slovo ne sme promeniti, a taman posla „privremeno obustaviti primenu“. Pravništvu je poznato da se u konkretnom slučaju konkretni zakon mogao i smeo samo zakonom izmeniti i to u bilo kojem segmentu, a naravno i segmentu primene. On je stupio na snagu i u primeni je nakon usvajanja i promulgacije od 27. 12. 2019. osmog dana od objave u Službenom listu Crne Gore 9. januara 2020. u skladu sa čl. 146 st.1 Ustava Crne Gore. Svaki pa i ovaj zakon s lažnim nazivom, može se izmeniti putem noveliranja/izmena i dopuna. Zakon o izmenama i dopunama isključivo donosi Skupština kao zakonodavna vlast, na isti način kako je donet. U suprotnom, džaba bi Skupština donosila zakone, kad bi ih Vlada i predsednik države prema svojim dilovima primenjivali kad hoće, otkad, dokle. To je obesmišljavanje pravnog poretka.

Dakle da zaključim, još je Monteskje u svom čuvenom djelu „O duhu zakona“1748. utvrdio nužnost trojne podele vlasti, na čemu je izrasla evropska, odn. nemačka kovanica o pravnoj državi i angosaksonska o vladavini prava. Notorno, zakone donosi skupština, a izvršava vlada. Ali ni Vlada nema vlast „dalju od izvršavanja zakona“. Sve da su predsednik CG i predsjednik Vlade hteli to što su nudili, morali su prethodno izraditi nacrt, odn. predlog zakona o izmenama i dopunama zakona i proslediti ga Skupštini na usvajanje. „Ruku na srce“ svakom prosečnom pravniku bi teško pala izmena/dopuna koja bi normativno glasila ovako: „da se privremeno obustavlja primena zakona do odluke Ustavnog suda i do odluke ESLjP u Strazburgu“. Kod ove prve instance je problem što ona sama ima problem, a druga, odlučuje o pojedinačnim aktima a ne o opštim aktima kakav je prvenstveno zakon. Rezimirano, i jedno i drugo je jako nedolično.

 

 

Ne treba smetnuti s uma da je Crkva prihvatila ponudu Vlade za dijalog, pod uslovom da je tema promena, a ne primena zakona, pa je Vlada poziv za dijalog prerušila naširoko i nadugačko.

Crkva je uvidela njen cilj, da samo prikrije stvarne namere, tj. da ugasi litije i osvoji vlast.

Episkopski savet SPC u Crnoj Gori je prozreo ove naume vrhovnika crnogorske vlasti i najavio litije što je u skladu s crkvenim kanonima, traženjem vernika i izneverenih, jer su one  zadnja crkvena linija odbrane, jer je sistem zakazao: Kad sistem zakaže pravedni ljudi ustaju.

Proklamovan hibridizovan režim u Crnoj Gori je prevazišao, nadmašio sve, pa i njega samog.

Objelodanjivanje „spremne istine“ sa sastanka, predsednik Vlade, danas, uoči početka litija nije pošten, a nekmoli državnički čin. Iako su nakon tog neprihvatanja dila krenula rušenja i hapšenja, zabrane ulazaka, proterivanja, Crkva je održala svoju reč, a vrhovnici vlasti su učinili to što je u prosvećenom svijetu prosto nezamislivo: da vlast huška vernike na Crkvu!

Današnja javna izjava premijera je nesumnjiv de facto, poziv na rat protiv Crkve, tj. causa belli, tj. objavljivanje odlučujućeg razloga kojim se izmišlja objašnjenje i povod za– ono što će biti.

Episkopski savet SPC u Crnoj Gori i Pravni savet su učinili sve i to pod progonom i stigmom, krivičnim procesuiranjima, optužnim aktima. Uprkos svemu – i dalje mole za iskren dijalog."

 

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.