"DRUGARICA JOVANKA JE TEŽAK BOLESNIK!" Kako je komunistički vrh najprljavijim metodama radio na rasturanju Titovog braka!

Avgusta 1977. godine, Josip Broz Tito je po ko zna koji put bio u centru interesovanja svetske javnosti. Bio je prvi državnik koji je u istom potezu posetio Moskvu i Peking

Oči svetskih medija bile su tada uprte u Tita i njegovu delegaciju. Međutim, ovaj put izazvao je posebno interesovanje i u zemlji. Građane i radne ljude SFR Jugoslavije, svikle na Brozova spektakularna i luksuzna putovanja, nije mnogo dodirivao značaj posete Moskvi i Pekingu, već činjenica što pored njega nije bila njegova životna družbenica Jovanka, popularna Joka.

Krenule su razne priče i tračevi, najpre šapatom. Najobavešteniji, bliski Predsedništvu države i Predsedništvu CK SKJ, širili su različite verzije Jovankinog odsustvovanja sa spektakularnog puta. Međutim, sve je počelo mnogo pre.

Tri godine ranije, u najvišem političkom rukovodstvu zemlje postavljena je dijagnoza: Jovanka Broz se ponaša samovoljno, vodi svoju politiku, pokušava da izoluje Tita od najbližih saradnika.

Tito na to reaguje i odlučuje da se formira komisija koja će sve to ispitati. U Komisiji su bili Rato Dugonjić (predsednik), Todo Kurtović, Stevan Doronjski, Fadilj Hodža i tri generala - Miloš Šumonja, Džamil Šarac i Ivan Kukoč. Listajući zapisnike sa mnogobrojnih sastanaka i prenoseći ih u fragmentima, danas može bar delimično da se rekonstruiše atmosfera oko razlaza najpopularnijeg para u istoriji Jugoslavije.

Još 7. marta 1974. okupila se državna, partijska i vojna vrhuška SFRJ sa jednom jedinom tačkom dnevnog reda - Jovanka Broz. Uvodnu reč imao je predsednik komisije:

NA sastanku državnog vrha SFRJ, o odnosu Tita i Jovanke general armije Nikola Ljubičić je rekao:

"Cilj spoljnih uticaja i prodora u rezidenciju je da se predsednik Republike onemogući u vršenju svojih funkcija. Sa nekima od tih uticaja Jovanka Broz se poistovećivala, jer joj je to konveniralo. Na osnovu podataka koje dobija spolja, ona vrši pritisak na predsednika. Primanje pojedinca iz JNA na razgovore, njene ocene o tome kakvo je stanje u generalskom sastavu - ja to ne mogu dozvoliti, niti mogu da prihvatim. Jer, mislim da je to opasno i da to može razbiti komandovanje u Armiji."

RATO DUGONjIĆ: "Mi (Komisija) smo došli do zaključaka da su izražavani brojni napadi na službu bezbednosti i ja sam stekao utisak da su ti napadi od strane drugarice Jovanke Broz takvog karaktera kao da je u pitanju služba bezbednosti neke druge države. To je, drugovi, nemoguće redovnim, normalnim putem! Ja ne znam šta je toj ženi! Dobro, ako želi sve političke stvari da drži u rukama, ali pitanje Tita kao ličnosti, čoveka. Zašto mu ne da lekara? Šta da radimo sa predsednikom i kako da mu pomognemo da nađe rešenja za izlaz iz te situacije. A tu se radi o stvarima koje nam niko živ ne bi oprostio, ne samo u zemlji, nego i u svetu, ako bi se desila neka katastrofa sa Titom. Ja tu odgovornost želim da skinem sa sebe i članova Komisije. Molim vas, u rezidenciji nema kuvara! Znate šta to znači? Nema! Svaki od nas ima redovnu ishranu."

STANE DOLANC: "Ja sam u Karađorđevu pitao drugaricu Jovanku da li je tačno da je rekla da će ona i Tito pre da crknu nego da kuvara puste u kuću. I ona je, molim vas, već drugi dan vodila istragu o tome ko mi je to rekao."

MITJA RIBIČIČ: "Duboko sam uveren da je drugarica Jovanka, ma kako mi to bilo teško kao laiku reći, težak bolesnik. Ali, mislim da ne treba biti stručan pa da se ustanovi da to nije normalno stanje i zbog toga mislim da je rešenje u lečenju drugarice Jovanke. Ona nikad ne uzima lek, ona nikad nije bila, kao normalna žena, ginekološki pregledana. To je nenormalno stanje i sramota je da to moramo da konstatujemo."

STANE DOLANC: "Drugovi, duboko sam ubeđen da bismo, u slučaju da se drugu Titu nešto desi, mi bili krivi."

EDVARD KARDELj: "To će biti oružje onih koji i sada rade to što rade."

VLADIMIR BAKARIĆ: "Da. Da. Onih koji ga ubijaju."

STANE DOLANC: "Kad smo Rato i ja razgovarali sa drugom Titom oko njegovog ličnog obezbeđenja, drugarica Jovanka nam je rekla: 'Krivi ste vi za takvo zdravstveno stanje Tita.' Drug Tito je prekinuo i rekao: 'Ćuti, Jovanka, ti si kriva, ti sa tvojim stavom, sa tvojim pritiskom na mene!'"

RATO DUGONjIĆ: "Drug Tito je rekao: 'Ti mi truješ život!'"

STANE DOLANC: "Da, da! A drugarica Jovanka je odgovorila: 'To nije tačno, ja tebe dobro znam', a drug Tito je odgovorio: 'Ne znaš ti mene ništa, ja dobro znam da si ti kriva.' Mi smo od drugarice Jovanke tražili da vrati dokumenta za koja tvrdi da ih poseduje. Ona je rekla da dokumenta ne da.

Kada je drug Tito rekao da dokumenta mora dati, odgovorila je: 'Ja ih ne dam!' Na moju primedbu, da ako ona nema poverenja, onda mi idemo, ona je počela da viče: 'Ja ću biti žrtvovana, mene ćete žrtvovati! Streljajte me!' Rekla je da su svi iz Titove okoline morali otići zbog Miškovića, a na moju primedbu da navede koji su to, odgovorila je: 'Svi!' O članovima ove komisije rekla je da su prodane duše i tvrdila da poseduje za svakoga dokumentaciju sa kojom može da ucenjuje, da je sada nastupio trenutak za biti ili ne biti, da će ići u političku akciju itd. Ukazali smo Rato i ja drugu Titu na stanje u rezidenciji i na njegovu neobezbeđenost i predložili mu da se sastane forum i da on o tome odluči. Taj predlog je drug Tito prihvatio i rekao: 'Odlučite, donesite stavove, održite sastanak.' Na ovom razgovoru, kome je prisustvovala i drugarica Jovanka, drug Tito je rekao: 'Ja 40 godina gradim ovu partiju i ja neću dozvoliti da se na takav način radi kao što ti Jovanka radiš. Kuda to vodi?'"

RATO DUGONjIĆ: "Drug Tito je rekao: 'Ti sada hoćeš da mi rušiš ono što ja 40 godina gradim, za što sam život dao!'"

VLADIMIR BAKARIĆ: "Interesira me da li bi Tito od nas tražio podršku da se razvede, ili u to još nije siguran? Jer on je tu reč i sam upotrebio nekoliko puta."

STANE DOLANC: "Meni je to drug Tito rekao četiri-pet puta."

VLADIMIR BAKARIĆ: "I meni."

EDVARD KARDELj: "Pošto se kod nje očigledno radi o bolesti, ja se bojim da će ona biti navedena na neke nekontrolisane reakcije koje je danas teško predvideti. Može sigurno otežati Titov život još više. Možda bi bilo dobro da vidimo šta će Tito reći, pa, u najgorem slučaju, da mu predložimo da se nekako izoluje od nje. No, Tito se boji skandala. On je, inače, par puta rekao da bi se odvojio od nje, samo ja mislim da se on boji skandala."

Ovaj krug razgovora o prvoj dami Jugoslavije je završen. Donesen je jednoglasan stav da se prihvataju izveštaj Komisije SKJ i njeni predlozi. Takođe je zaključeno da svi članovi Izvršnog biroa, sa Kardeljom, Bakarićem, Ribičićem, Bijedićem i Ljubičićem, odu kod Tita i upoznaju ga sa ovim razgovorom i da mu predlože odluke koje on treba da donese.

Dva dana kasnije, 9. marta 1974, sreli su se sa Titom u Karađorđevu.

JOSIP BROZ: "Vi ste mi predložili da održimo ovaj sastanak da biste me upoznali sa odlukama i stavovima Izvršnog biroa. Pa, evo, da čujem."

Foto: Tanjug

RATO DUGONjIĆ: "Drugarica Jovanka je razgovarala samo sa mnom, odbivši da našem razgovoru prisustvuju i članovi Komisije. Drugarica Jovanka iznela je čitav niz vrlo ozbiljnih optužbi na račun službe bezbednosti u rezidencijama - da je prate i prisluškuju. U centru optužbi je Ivan Mišković. Međutim, aluzije su upućene i na vrh Armije. Davala je o nekim generalima jako loše ocene. Za Miškovića govori da je hrvatski nacionalista, da je potpomagao Tripalov pokret. Druže Tito, kod drugarice Jovanke postoji strahovito nepoverenje prema službi bezbednosti i prema vrhu Armije".

JOSIP BROZ: "To ja najbolje, znam. Kakvi!"

STANE DOLANC: "Što se tiče onih dokumenata za koje drugarica Jovanka tvrdi da ih ima. Vi, druže Tito, znate da smo mi sa njom razgovarali. Vi ste bili prisutni kada je rekla da to ne da."

JOSIP BROZ: "Ja sam tražio da ih meni da. Rekao sam: 'Daj mi, molim te, dokumente koje imaš.' Neće!"

STANE DOLANC: "Druže Tito, mi vas molimo, ako prihvatate ove predloge, da ih mi realizujemo."

JOSIP BROZ: "Ja se slažem. I to, čim prije!"

To "čim prije" očigledno nije išlo tako glatko. Godinu dana kasnije, u februaru 1975, dok je Tito boravio u Igalu, u Boki Kotorskoj su se obreli potpredsednik Predsedništva SFRJ Petar Stambolić, sekretar Izvršnog biroa Predsedništva SKJ Stane Dolanc, predsednik jugoslovenske vlade Džemal Bijedić i ministar odbrane general Nikola Ljubičić. Uz pomoć Edvarda Kardelja, izveli su Tita iz rezidencije u Igalu i odveli ga na "Galeb", koji je bio usidren u Kumboru, da bi ga ubedili da mu od Jovanke preti životna opasnost.

Sve je bilo sračunato tako da im poveruje kako mu s Jovankom život visi o koncu, a da bi ga u to ubedili, poveli su sa sobom profesora Bogdana Brecelja, Titovog ličnog lekara, i generala Marka Rapa, šefa Titovog obezbeđenja. Prvi je trebalo da potvrdi da se Jovanka nalazi u nervnom rastrojstvu, a drugi da ona u tašni ima neki mali pištolj koji bi u nastanku psihičke krize mogla upotrebiti protiv Tita.

Ovi argumenti su urodili plodom. Tito je sve manje vremena provodio u Užičkoj, do čuvene azijske turneje, kad su definitivno odvojeni.