28 GODINA OD POGIBIJE NAJMLAĐEG SRPSKOG HEROJA! Spomenko Gostić je imao samo 15 godina kada je položio život za otadžbinu /VIDEO/

Prošlo je 28 godina od kada je poginuo Spomenko Gostić, najmlađi odlikovani borac Vojske Republike Srpske. Poginuo je u svojoj 15 godini života prilikom napada muslimanskih snaga na planinu Ozren, a za svoje zasluge je odlikovan Medaljom zasluga za narod

Spomenko Gostić rođen je 1978. godine. Osnovnu školu je pohađao u Maglaju, ali je zbog izbijanja ratnog sukoba u Bosni i Hercegovini nije završio.

Na početku rata, tačnije u mesecu aprilu umrla mu je majka, pa je ostao da živi sa bakom koja je septembra 1992. godine poginula u granatiranju sela od strane tzv. Armije Republike Bosne i Hercegovine.

Kao pripadnik Vojske RS, on je poginuo od granate 20. marta 1993. godine, nedaleko od svog sela Jovići na planini Ozren. Tada je, osim njega, život izgubilo još 5 srpskih vojnika, a mali Spomenko je imao samo 15 godina.

Sahranjen je na mesnom groblju Gornji Ulišnjak, gde počivaju njegova majka i baka. To mesto, kao i Spomenkovo selo Jovići, danas se nalaze u FBiH.

 

 

Pridružio se vojsci nakon pogibije majke i bake 

Nakon što je u ratu ostao sam, Spomenko se pridružio vojsci, gde je prvo bio kurir, a kasnije je razvozio hranu vojnicima, prenosi Srna.

Nekoliko meseci pre pogibije naišao je na minu dok je konjskom zapregom razvozio hranu po liniji. Konji su tada stradali, a Spomenko je lakše ranjen. Kasnije je otišao kod artiljeraca, gde je i okončao svoj mladi život.

Posle više od dve decenije od pogibije mladi heroj sa Ozrena dobio je spomen - bistu u Doboju, koja je 20. marta 2014. godine postavljena u porti Hrama Rođenja Presvete Bogorodice. Tri godine kasnije, 19. marta 2017, u višegradskom naselju Garča, jedna od ulica je ponela ime ovog mladog heroja.

Spomenko je u ratu dobio nadimak Mali Obilić, ali ne zbog godina, već zbog toga što je mrtve i ranjene drugove izvlačio sa prve linije fronta po kiši granata i metaka.

Fotograf Tomislav Peternek i danas se seća trenutka kada je ovog malog junaka ovekovečio.

- Sećam ga se kao dečaka bebećeg lica, kako mi ide u susret na zaprežnim kolima. Pogledao sam ga a on puši i to stvarno uvlači dim i nosi sa sobom veliku torbu punu hrane. Kada je video fotoaparat i on i njegovi saborci šalili su se kako će sada ući u istoriju - rekao je Peternek za Kurir.

Malo ko zna da je Spomenko odbio ponudu da ode daleko od rata i živi u tuđoj zemlji bezbrižnim životom, sve dok njegova zemlja ne bude doživela mir i slobodu.

 Dok moja noga ne kroči na Maglaj, ja ne idem odavde - govorio je kada je dobio mogućnost da izađe iz ratnog užasa i svoj dečački život nastavi u Parizu.

Spomenko je imao oca, ali to nije ni znao. On ga se odrekao kada je imao 4 godine, a danas prima penziju na ime poginulog sina.

Spomenkov intervju

- Imamo mnoge slučajeve gde je bilo teško, ali se sve opet nekako izdrži. Imao sam slučajeve da se nagazio na minu, naišao sam i odbila je prvi točak. Ovo mi je druga rana, mene je bacila detonacija i tu me je geler okrznuo, ali opet se sve savlada.

Tukli su me mecima, ali i to sam izdržao. Kažem da mi ovde dobro i fino, sarađujem sa vojskom, hranim se sa vojskom, spavam... Nemam oca nemam majke, ostao sam samo sa babom, ali je ona poginula baš kod ove kuće tu - rekao je on svojevremeno u jednom intervjuu.

- Moj zadatak je da izvozim ranjenike, prevozim municiju i hranu, a sad pošto imamo manjak kurira morao sam da pređem da budem kurir, pa je jedan stariji preuzeo kočije. Ali te kočije će mi se jednog dana vratiti - rekao je ovaj dečak.

- Ne plašim se. Nekad imam malo strah, ali savlada se i to. Uvek imam oružje. Non stop napadaju, ali neće dugo - rekao je on.

Za ljude koji nisu otišli na ratište već vreme provode po kafićima, Spomenko je rekao da su sve to kukavice.

- To su izdajice svog naroda. Ja sam se dobrovoljno javio da pomognem svom narodu da se oslobodimo od neprijatelja - pričao je on.

Posle rata je želeo da nastavio da radi sa svojim kočijama i da pomaže drugim ljudima.