Kad sam se osvestio shvatio sam da se nalazim u ponoru pakla, na gomili leševa! Svedočenje preživelog iz KORIĆKE JAME, 80 godina od ustaškog zločina u Hercegovini

"Svaki spomen, svaka stopa, ispod sebe bezdan ima, gde god sedneš da odmoriš, odmarat ćeš na kostima i mukama paklenijem koje crna zemlja krije, sem Srbina u jamama carovao niko nije"

Ovi stihovi najbolje oslikavaju golgotu hercegovačkog naroda, koji je u svakom ratu pretrpeo ogromna stradanja.

Drugi svetski rat je sve uzdrmao, počinjeni su strašni zločini, za Hercegovce jedan od najstrašnijih i najtragičnijih događaja je Korićka jama. Zločin koji se i nakon 80 godina ne zaboravlja i sa starhom spominje.

Prošlo je 80 godina od stravičnog zločina u mestu Korita, kod Bileće, kada su u noći između 3. i 4. juna 1941. godine ustaše sačinjene od muslimana iz Fazlagića Kule kod Gacka na ovom mestu izvršile pokolj srpskog, lokalnog, civilnog i nenaoružanog stanovništva.

Počinioci zločina, odnosno ustaše su tela žrtava bacili u Korićku jamu. Zločin je izvršen po instrukcijama gatačkog hodže Muharema Glavinića i komandom ustaškog poverenika Hermana Togonala.

Ustaše su 3. i 4. juna 1941. godine ubile više od 130 Srba, a tokom iskopavanja kostiju iz jame 1953. godine, pronađeno je 180 ljudskih lobanja. Ubijeni su pohranjeni u masovnu grobnicu, kod sela Korita.

Najmlađa žrtva imala 14 godina

Najmlađa žrtva je bio Kosta Glušac (14), a najstarija Jevto Svorcan (80). Žrtve zločina su bili Srbi iz Korita i okolnih sela. To su sve bile srpske porodice koje na tom području bitišu vekovima: Svorcan, Bjelica, Starović, Trklja, Šarović, Šakota, Glušac, Rogač, Jakšić, Dumnić, Kovačević, Kurdulija, Kosnić, Milošević, Milović, Nosović, Radan.

Za ovaj zločin nikada niko nije odgovarao, iako su postojali svedoci, koji su znali identitet ustaških dželata, a to je nešto što i danas muči potomke stradalih.

Foto: Bileća Vijesti Onlajn

Svedočenje Milije Bjelice jednog od preživelih

- Kada se kamion zaustavio ispred jame "Golubinke" na Kobiljoj glavi, koja je bila okružena do zuba naoružanim ustašama, bilo je svakom jasno da je to gubilište na kome će nas ovi krvnici pobiti kao stoku.. Na našu nesreću, nas trojica, moj brat Golub, kum Gavrilo i ja, budući da smo prvi ubačeni u kamion, tik uz kabinu, sada smo bili poslednji na redu za klanje, osuđeni da svojim očima gledamo mučeničku smrt 27, toliko nas je bilo u toj grupi, svojih komšija, rođaka, prijatelja, kumova...

- Svi smo bili vezani bodljikavom žicom. Naše mučno iščekivanje koje je, činilo se beskrajno trajalo, najzad je završilo. Ustaše su nas grubo izvukle iz kamiona i gurale prema otvoru jame, udarajući nas nemilice. Naši pokušaji da izbegnemo ili ublažimo udarac, još više su raspaljivali mračne nagone tih ljudskih nakaza.

- Kada su nas dogurali na sam rub jame, mene su postavili licem prema ponoru.. Goluba prema jednom, a Gavrila prema drugom dželatu, koji su sa napunjenim puškama čekali znak da iz neposredne blizine saspu živu vatru u naše glave. Osetio sam kada su na ustima dželatskih pušaka sevnule varnice i čuo pucnje, koji nas srušiše na zemlju.

- Iako me je peklo desno rame bio sam pri svesti, znao sam da nisam smrtno pogođen, jedan metak mi je, naime, izbio na ogrlicu, dok je drugi prošao kroz desno rame. Čuo sam kako se Golub i Gavrilo opraštaju sa životom i razmišljao šta da učinim.Kad sam se osvestio shvatio sam da se nalazim u ponoru pakla, na gomili leševa - ispričao je Milija za Bileća Vijesti Online.

Ne smemo zaboraviti

- Niti smemo, niti ćemo zaboraviti zločin u Korićkoj jami! Trebamo znati sva njihova imena i prezimena. Ako ne prihvatimo istoriju onakvu kakva je, ako zaboravimo Korićku jamu, mi se samo možemo ogrešiti, poništiti sebe i svoj narod - kažu Korićani.

- To je bilo najjače selo u Hercegovini, po svemu, i njima je bio cilj da ga unište. Svi smo mi povezani na neki način. Nekome su ovde kosti đeda, oca, strica, nekome komšije, kuma ili prijatelja. Naša je obaveza da o ovom zločinu pričamo budućim generacijama, kako bi i oni znali pravu istinu o stradanju svog naroda. Zar ne bi bilo sramota da neko od Bilećana ne zna ko je bio Kosta Glušac, ili bilo koji drugi stradalnik Korićke jame - kaže Miloš Svorcan, kome su mučki ubijeni i bačeni u Korićku jamu, otac i tri strica.

Svake godine, na ovaj datum, na ovom mestu okupi se veliki broj Korićana i Bilećana da oda počast mučki stradalim Srbima. Služi se pomen i parastos u crkvi pokraj jame, a zatim i u spomen-kosturnici u centru Korita.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.

komentari

Bg Dex 1970

pre 2 godine

Hrvati se nikad zvanično neće izviniti Srbima za ustaške zločine. Pokušavaju da karikiraju, izvrgnu istorijske činjenice, ali istorijsku činjenicu je nemoguće karikirati ili opovrgnuti, jer je činjenica. Sva dokumentacija, koja ujedno dokazuje i veliku ulogu u ovim zločinima njihovog katoličkog prvosveštenštva i katoličke crkve, se nalazi u Vatikanu. Svaki od dosadašnjih papa nije hteo da otvori zvanično ta dokumenta, niti ikad biti zvanično otvarana. Zašto? Upravo zato što bi zvaničnim otvaranjem dokumenata svet video da je i sam Vatikan bio podrška tadašnjoj NDH-ziji i njenim ustašama i ne samo njima, nego i ostalim fašističkim državama. Živela Srbija!

1 0 Odgovori

Ostavite komentar Svi komentari