(VIDEO) OVAKO JE PUTIN STVORIO SVETSKU SILU! Spasao Rusiju i postao JEDAN OD NAJPOPULARNIJIH POLITIČARA NA SVETU

Nakon što je Boris Jeljcin 9. avgusta 1999. godine imenovao, tada malo poznatog, Vladimira Vladimiroviča Putina za vršioca dužnosti premijera Ruske Federacije, 16. avgusta kandidatura je u Dumi prihvaćena

Za to da Putin bude premijer glasala su 233 poslanika, 84 ih je bilo "protiv", a 17 uzdržano, i Putin je tada započeo misiju spasavanja Rusije od sveopšteg haosa i raspada, koji je mogao da se pretvori u građanski rat. 

Prvo putovanje Putina kao premijera bilo je u Magnitogorsk i Oremburg, gde je dugo razgovarao sa radnicima. Činovničkoj vrhušci u tim gradovima posvetio je malo vremena, što je kod njih izazvalo šok.

Foto: Youtube printscreeen

Putina je dočekao težak posao. Rusija je bila u teškoj ekonomskoj situaciji, trajao je rat na Kavkazu, ginulo se ne samo u Čečeniji... U Dagestanu su teroristi krenuli u osvajanje planinskih sela. Putin je bio energičan, i do 15. septembra teroristi su bili u potpunosti istisnuti iz Dagestana.

Za vrlo kratko vreme uspeo je da pridobije simpatije građana, pa je u martu 2000. prvi put izabran za predsednika Rusije. Glavni zadatak mu je bila borba sa separatistima. Tada je uverio većinu naroda da želi da sačuva Rusiju u granicama koje je nasledio od svog prethodnika.

Pravi rezultati njegovog truda postali su vidljiviji u drugom mandatu. Jedan od Putinovih najmudrijih poteza je bilo saopštenje upućeno oligarsima da će svi imati jednake šanse za rad i da moraju da plaćaju poreze državi u realnim iznosima. To je dovelo do sukoba sa većinom oligarha, koji su do tada ulazili u Kremlj kad god su hteli.

(VIDEO) PUTIN JE PREDSEDNIK SA PERSPEKTIVOM! Ove PROROČKE REČI izgovorio je pre tačno 20 godina BORIS JELJCIN!

Kad je Putin naterao oligarhe da plaćaju izvozne carine na sirovine na osnovu njihovih cena na svetskom tržištu, počela je brzo da se puni državna kasa, pa je odlučeno da se što pre vrate stari dugovi, kako Zapad ne bi mogao da ucenjuje rukovodstvo Rusije. Odnosi sa Amerikom pokvarili su se posle avgustovskog rata 2008. u Gruziji. Američki vojni instruktori su nagovorili predsednika Sakašvilija da krene u oslobađanje Južne Osetije i Abhazije za vreme Olimpijade u Pekingu.

Premijer Putin se pod hitno vratio iz Kine i javno je podržao predsednika Medvedeva u tome da se odgovori žestoko na gruzinski napad na ruske mirotvorce. Za četiri dana, Sakašvili je morao da kapitulira.

Iz tog kratkotrajnog rata rusko rukovodstvo je izvuklo pouke i odlučilo da napravi ozbiljan program modernizacije armije. Putin je shvatio da će Zapad, a pre svega Amerika, poštovati Rusiju ako ona bude imala moćnu armiju. Nije hteo da ponovi grešku da se upušta u trku u naoružavanju koja je finansijski iscrpla SSSR. Odlučeno je da se ide na asimetrične odgovore, sa ciljem da ruska armija bude sposobna i efikasna, a da njeni troškovi ne uguše privredni razvoj i ne smanje standard građana.

Armijska reforma i modernizacija ruske vojne tehnike su veliki Putinovi uspesi i zato nikome ne pada na pamet da nasrne na Rusiju. Kada je Rusija ojačala ekonomski i vojno, ponovo je postala respektabilna država. Putin je na međunarodnim skupovima, a ne samo kod kuće, počeo otvoreno da kritikuje Zapad i da govori ono što misle lideri malih država, ali ne smeju javno da kažu, što je jedan od glavnih razloga rasta njegove popularnosti u celom svetu.

Putinov uspeh je i povratak Krima Rusiji. Mada je tamošnje stanovništvo stalno izražavalo želju da se posle raspada SSSR-a vrati u sastav Rusije, tek 2014, posle prevrata u Kijevu, na Krimu je održan referendum na kome su se građani velikom većinom izjasnili da žele da žive u sastavu Rusije. Poluostrvo se vratilo matici bez ispaljenog metka.

Usledile su mnogobrojne zapadne sankcije, koje su nanele štetu Rusiji, ali nisu dobro prošle ni zapadne zemlje, jer su usledile kontrasankcije. Jedno je sigurno - u Vašingtonu žele da Rusiju drže u "večnom šahu". Međutim, u Zapadnoj Evropi sve je više onih političara koji upozoravaju na to da zbog sankcija njihove zemlje imaju veliku štetu.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.