• aktuelno
Dnevne novine
SRBIJA
Informer

Izvor: jutarnji.hr/Iinformer.rs

12.12.2019

10:46

MOĆNI RUSKI DŽIN OD KOJEG NATO DRHTI U SREDOZEMLJU!  'Admiral Kuznjecov' u Siriji pokazao zašto je noćna mora ruskih neprijatelja! (FOTO/VIDEO)

Vesti

MOĆNI RUSKI DŽIN OD KOJEG NATO DRHTI U SREDOZEMLJU! 'Admiral Kuznjecov' u Siriji pokazao zašto je noćna mora ruskih neprijatelja! (FOTO/VIDEO)

Podeli vest

Ruski nosač aviona "Admiral Kuznjecov" zapalio se tokom popravke na doku u Murmansku i tom prilikom povređene su tri osobe, saopštio je izvor iz hitne službi. Moćni nosač aviona predstavlja pravu noćnu moru snagama NATO u Sredozemlju, a prvu misiju imao je u Siriji, što je bio i prvi borbeni zadatak nekog ruskog nosača aviona uopšte

Većina pređašnjih plovidbi "Kuznjecovljeva" bila je znatno kraća, a često je plovio i bez svoje grupe aviona. Zato je sirijska misija bila, pre svega, izuzetno važno skupljanje iskustva u borbenoj upotrebi nosača aviona, koje Rusija do sada nije imala.

Osim ograničenja samog Kuznjecova uzrokovanih njegovim konstrukcijskim rešenjima, već i sastav njegove borbene flote jasno pokazuje da je učestvovanje u kopnenim udarima u Siriji tek sekundarna namena. Pratnju Kuznjecova čine teška raketna krstarica "Petar Veliki" i dva raketna razarača klase "Udaloy I".

Foto: AP/Photo

"Petar Veliki" pripada klasi "Kirov", najvećim i najteže naoružanim borbenim brodovima na svetu. Klasa "Udaloy" namenjena je protivpodmorničkoj borbi, a ne treba sumnjati da površinsku flotu u tišini prati i barem jedna ruska nuklearna podmornica.

Međutim, nijedan od navedenih brodova nije naoružan krstarećim projektilima za napad na kopnene ciljeve. Reč je o borbenoj floti orijentisanoj na neutralizaciju neprijateljskog brodova, podmornica i aviona pa se iz toga može iščitati poruka namenjena prvenstveno NATO-u: Rusija vlada vodama istočnog Sredozemlja.

Sam "Kuznjecov" po službenoj je ruskoj klasifikaciji teška avijacijska raketna krstarica, ali ga zbog jednostavnosti nazivamo nosačem aviona. Tom klasifikacijom zaobilazi se zabrana prolaska nosača aviona kroz Bosfor prema konvenciji iz Montrea 1936, što je bilo ključno jer je najveće sovjetsko brodogradilište, u kojem je sagrađen i Kuznjecov, bilo Nikolajev u Ukrajini. Međutim, klasifikacija nije samo pravna doskočica.

(VIDEO) GORI JEDINI RUSKI NOSAČ AVIONA! 'Admiral Kuznjecov' se zapalio na doku u Murmansku, TRI OSOBE povređene!

Foto: AP/Photo

Kuznjecov je i sam teško naoružan, za razliku od mnogo većih američkih nosača aviona koji se za ofanzivne operacije oslanjaju isključivo na svoju višestruko brojniju avionsku grupu. No, oni nemaju organskih ofanzivnih oružja, a odbrane im se svode na nekoliko lansera protivzračnih raketa malog dometa i tri do četiri topovskih sistema "Falanks" za neposrednu odbranu.

U poređenju s tim "Kuznjecov" je oprem­ljen s 12 teških protivbrodskih krstarećih raketa P-700 Granit, s dometom preko 600 kilometara i bojevom glavom od 750 kilograma. Za blisku protivvazdušnu odbranu "Kuznjecov" nosi čak 192 rakete kratkog dometa sistema Kinžal, a poslednji sloj odbrane čini 14 oružja: osam topovsko-raketnih sistema Kaštan, zastim šest topovskih sistema AK-630.

UKRAJINCI PRETE MOSKVI! Optužili ih za krađu sa brodova i VARVARSKO PONAŠANJE!

Foto: Reuters

Razlog tome leži u različitim doktrinama. SAD svoje nosače koristi za projekciju sile na svim svetskim morima pa su time američki nosači ofanzivna sredstva. Sovjetski Savez, u kojem je Kuznjecov sagrađen, nosače je gledao kao defanzivna oružja čija je osnovna namena bila podrška i zaštita strateških nuklearnih podmornica i obale, te borba protiv američkih nosača aviona.

"Kuznjecov" je raketnu moć platio daleko manjom vazduhoplovnom grupom, ali i konstrukcijskim rešenjem tzv. skijaške rampe za lansiranje aviona. Naime, ona ne zauzima nikakav potpalubni prostor, za razliku od parnih katapulta kakve koriste američki nosači aviona. Taj je prostor na "Kuznjecovu" iskorišćen za vertikalne lansirne silose P-700 Granita.

Lansiranje aviona rampom jednostavnije je jer avion sam poleće te je time opterećenje na trup i pilota daleko manje. Mana je u tome da se na zadatku može poneti mnogo manje goriva i tereta. To je vidljivo na snimcima s "Kuznjecova", koje pokazuju da palubni lovci Su-33 poleću sa samo dve nevođene bombe OFAB-250 i četiri rakete vazduh-vazduh: par R-27R i par R-73. Uz njih nose i dva kontejnera za elektroničko delovanje Sorbtsija-S na vrhovima krila.

kupno je to tek nešto više od tone tereta, premda Su-33 može poneti šest i po tona kad poleće s kopna. Učinak vazdušnih udara s "Kuznjecova" je stoga zanemariv u poređenju sa drugim udarima, ali posade broda i samih aviona stiču neprocenjivo iskustvo.

SREDOZEMNO MORE VRI, DELE NAS MINUTI OD OPŠTEG RATA! Savezništvo Rusije i Turske na nikad klimavijim nogama, LIBIJA SVAĐA PUTINA I ERDOGANA!

Foto: AP/Photo

A da je to preko potrebno, pokazuje nedavni pad drugog tipa palubnog lovca koji se nalazi na "Kuznjecovu", MiG-a 29K. Pretprošle nedelje jedan se MiG-29KUBR zbog tehničkog kvara prilikom sletanja srušio u more nedaleko od "Kuznjecova". Na "Kuznjecovu" su bila samo četiri MiG-a, prvenstveno kako bi se budući temelj ruskog palubnog vazduhoplovstva testirao, dok glavninu borbenih zadataka sprovode stariji Su-33 kojih ima deset.

Mnogo veći učinak imaju udari krstarećim raketama Kalibr. Ovim je raketama naoružana jedna od najnovijih ruskih raketnih fregata, "Admiral Grigorovič", istoimene klase, koja se "Kuznjecovljevoj" borbenoj skupini pridružila iz Crnomorske flote. Fregata je integrisana u sistem protivvazdušne odbrane borbene skupine, ali je i jedini brod u floti koji samostalno može izvršavati raketne udare na kopnene ciljeve.

Međutim,jedan od problema s kojima se borbena flota suočava jeste mali kapacitet njihove luke u Tartusu, koja ne može da prihvati veće brodove poput teških krstarica klase Kirov, a pogotovo ne "Kuznjecova". S obzirom na tu očitu slabost, izvesno je da će se raditi na proširenju kapaciteta luke. 

Postovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama: Facebook, Instagram, Youtube, Viber.

Pridružite se i saznajte prvi najnovije informacije.

Naše aplikacije možete skinuti na:


Tagovi:

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.

komentari
Iza ograde

pre 5 godina

Da, najvise strahuju sami Ruski mornari na njemu da zivi ne izgore....

Politika

TV

Želimo li mirniju budućnost ili povratak u prošlost? Ne propustite Info dan od 15 časova!
Live TV

Želimo li mirniju budućnost ili povratak u prošlost? Ne propustite Info dan od 15 časova!

Juče se predsednik Srbije Aleksandar Vučić obratio javnosti sa važnom porukom: „Važno je da u ovom trenutku nastavimo da radimo zajedno, da sve naše razlike ne ostavljamo po strani, ali da pokušamo da razumemo da su nam mir i stabilnost u zemlji od izuzetnog značaja.“ Njegove reči dolaze u trenutku kada deo opozicije poziva na sukobe i nemire, što podseća na mračne epizode iz prošlosti.

23.12.2024

12:48

Tenzije u Bosni i Hercegovini: Mile Bosnić o odlukama Kristijana Šmita i potencijalnoj krizi Republike Srpske
"Bosanski lonac" pred pucanjem?!

Tenzije u Bosni i Hercegovini: Mile Bosnić o odlukama Kristijana Šmita i potencijalnoj krizi Republike Srpske

Gost "Info jutra" na Informer televiziji bio je predsednik udruženja Krajišnika Mile Bosnić koji je govorio o spletu velikih tenzija sa izvorištem u odlukama Kristijana Šmita, visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini kojeg Banjaluka ne priznaje, a koje su išle direktno na štetu Republike Srpske uoči presude protiv lidera Republike Srpske Milorada Dodika i o tretnjama da se ovaj splet okolsnosti izrodi u najveću krizu od potpisivanja Dejtonskog sporazuma, a samu Srpsku dovede na korak od proglašenja samostalnosti.

23.12.2024

10:51

Društvo

JOŠ Društvo VESTI

Hronika

Sport

Zabava

JOŠ Zabava VESTI

Magazin

Džet set