KINESKI STRUČNJACI TVRDE! Evo da li toplo vreme SUZBIJA ŠIRENJE KORONE I NA KOLIKO STEPENI VIRUS NE MOŽE DA PREŽIVI

Priča o tome da li koronavirus može da opstane na višim temperaturama već nekoliko dana je u centru pažnju. Sada su svoje viđenje toga dali i kineski naučnici.

Više temperature i veća vlaga u vazduhu ipak bi mogli usporiti širenje koronavirusa, tvrde naučnici sa kineskih univerziteta koji su od početka epidemije u toj zemlji proučavali uticaj temperatura na koronavirus. Studija s rezultatima istraživanja koronavirusa pokazala je da bi toplije vreme moglo uticati na pandemiju koronavirusa, ali i dodaju da samo taj faktor ipak neće svesti broj zaraženih na nulu i u potpunosti zaustaviti pandemiju.

Ipak, naučnici su ovaj put uneli malo optimizma u ovu tešku zdravstvenu situaciju u svetu jer se pokazalo da koronavirus ne može preživeti, npr, na 30 stepeni Celzijuza, a svaki porast temperature za jedan stupanj ili vlage za jedan odsto usporiće brzinu prenosa ove bolesti s čoveka na čoveka. Studija je pokazala kako je u Kini padao broj zaraženih, odnosno koji su sve parametri na to uticali. Naučnici su sada uvereni da su rigorozne mere poput karantina celih pokrajina i toplije vreme bili ključni faktor za smirivanje epidemije.
Važan je i argument da su više temperature smanjile broj osoba na koje jedan zaraženi može preneti bolest s prosečnih 2,5 na 1,5. Naime, epidemija je u Kini dostigla vrhunac u februaru, a onda je početkom proleća, odnosno dolaska viših temperatura širenje imala silaznu putanju, i to u 100 kineskih gradova u kojima je sprovedeno istraživanje.

Foto: Informer/Marko Đoković

Pratila se promena temperature i vlage u vazduhu pre 24. januara kad je krenuo karantin i druge rigorozne mere pa nakon tog datuma sve do polovina marta. Pritom se za poređenje koristio koeficijent R kojim se meri prosečni broj osoba koje može zaraziti jedan zaraženi koronavirusom. Takođe su se uzimali u obzir i drugi faktori koji bi mogli uticati na brzinu prenosa bolesti, poput gustoće naseljenosti gradova i njihovog ekonomskog statusa. Nakon toga su stručnjaci procenili koliko će osoba zaraziti jedan zaraženi. Prosek je inače bio između 2 i 2,5 osoba, ali definitivno se s porastom temperature i vlage taj prosek smanjivao.

Povećanje temperature za jedan stepen i povećanje vlage za jedan posto značilo je da ih svakako treba uzeti u obzir za epidemiju, kažu naučnici. Da su to očigledni trendovi, govori i činjenica da su na početku izbijanja pandemije više stradale zemlje u kojima su u tom trenutku temperature zraka bile niže, kao i vlaga. Na primer,  značajno je više zaraženih, osim u Kini, bilo u Koreji, Japanu i Iranu gde je bilo hladnije nego u Singapuru, Maleziji i Tajlandu gde su temperature bile više.

Zasad stručnjaci ne žele da spekulišu zašto se virusi, uključujući i porodicu koronavirusa kojima pripada uzročnik Covida-19, brže šire na nižim temperaturama, osim što je poznato “da kroz vlažni vazduh teže putuju, odnosno imaju kraći domet”. 

Foto: Pixabay

Između ostalog, naučnici smatraju kako bi uticaj  mogao imati i podatak da je ljudski imunitet tokom zime “uspavan” te da suvi zrak isušuje sluznicu nosa, koja je prva linije obrane, pa baš kroz nos najlakše ulaze virusi. I imunološke stanice, fagociti, prema svemu sudeći su manje aktivne u organizmu na nižim temperaturama, što znači da će biti manje delotvorne u uništavanju virusa. Proračun kineskih naučnika govori da bi zaražena osoba, ako se temperatura poveća za 15 stepeni širila koronavirus na oko 0,5 osoba manje. Kad se tome doda socijalno distanciranje, lepše i toplije vreme uvelike bi smanjilo širenje Covida-19.

Sve o koronavirusu pročitajte OVDE.