KADA ĆE SE PANDEMIJA ZAVRŠITI, GDE JE ZAPELO SA VAKCINOM, HOĆE LI BITI DRUGOG TALASA KORONE? Na ova i druga pitanja odgovara čuveni viruslog Florian Kramer iz Njujorka!

Florian Kramer je virusolog koji sa svojim timom istražuje mogućnosti lečenja koronavirusa na medicinskom fakultetu Icahn u Njujorku. On je usredotočen na pronalaženje univerzalne vakcine za sezonsku gripu

U intervjuu za Dojče Vele objasnio je koje terapije već deluju i koliko dugo će stroge mere biti na snazi.

Političari na vlasti širom sveta tvrdili su na početku pandemije da je novi koronavirus isto što i sezonska grip. Što znamo o ovom virusu i koliko se razlikuje od sezonske gripe?
- Pre svega, trebalo bi slušati naučnike, a ne političare. S molekularnog stanovišta, ovaj virus se potpuno razlikuje od sezonskog gripa. Kad je objavljen genetski materijal virusa, svi u naučnoj zajednici su znali o čemu se radi. Najdrastičnija razlika je u tome što u populaciji apsolutno nema imuniteta, a nema ni lekova ni vakcine i zato se on širi vrlo lako. Situacija je samim tim daleko opasnija.

Smatra se da virus potiče s pijace u Vuhanu. Zar nije bilo moguće sprečiti širenje virusa?
- U Vuhanu su zabeleženi slučajevi zaraze koji nisu bili povezani s tom pijacom. Ovde se radi o virusu koji verovatno dolazi od šišmiša, ali ljudi mogu doći u kontakt s njima i u Evropi. Mislim da je pogrešno reći da se sve to dogodilo zbog prehrambenih navika u Kini. Treba imati na umu da je pandemija svinjskog gripa došla s farme svinja u Meksiku, a to je životinja koja dolazi u blizak kontakt sa ljudima i na Zapadu. Dakle, još uvek nije službeno dokazano da je koronavirus došao sa te pijace, to treba detaljno istražiti.

Genetski materijal ovog virusa nazvanog SARS-CoV-2 je čak 70 odsto isti kao SARS iz 2003. godine. Nauka je imala 17 godina na raspolaganju za razvijanje lekova i vakcine, ali nas je pandemija ipak iznenadila. Kako je to moguće?
- Ova dva virusa jesu usko povezana, ali nije istina da se nauka nije bavila SARS-om. Posle epidemije SARS-a iz 2003. i nakon epidemije MERS virusa s Bliskog Istoka, radilo se na pronalasku vakcine i lekova. Dosta smo naučili iz testiranja na životinjama. To je razlog zašto vakcinu možemo imati za jednu, a ne deset godina. Međutim, nakon što je širenje oba virusa stavljeno pod kontrolu, više nije bilo finansiranja i političke volje za nastavak istraživanja. Ovo je redak slučaj u istoriji gde imamo dovoljno finansijskih sredstava za razvoj vakcine za određenu bolest.

Koliko je realno da ćemo uskoro imati vakcinu?
- Vrlo je realno, jer vakcina nije u fazi istraživanja, nego u kliničkim ispitivanjima. Klinička ispitivanja su dugotrajna i imaju nekoliko faza, jer vakcina mora biti sigurna pre nego što se vakciniše veliki broj ljudi. S obzirom na to da se najmanje 40 kompanija bavi pronalaženjem, ne mislim da će razvoj vakcine biti problem. Međutim, to je proces koji traje petnaestak godina, a sada ga moramo završiti za nekoliko meseci, što predstavlja izazov i zahteva strpljenje.

Broj zaraženih u svetu i dalje raste. Je li moguće potpuno zaustaviti virus socijalnim distanciranjem i samoizolacijom?
- Širenje virusa se više ne može u potpunosti zaustaviti i nije ga bilo moguće zaustaviti ni krajem fabruara. Ipak, zalažemo se za ove mere, jer moramo poravnati epidemiološku krivu o kojoj svi govore. Ako se virus nekontrolirano širi, dobija se veliki broj teško obolelih u kratkom roku koji preplavljuju zdravstveni sistem, a time bi i stopa smrtnosti bila veća. Sada se radi na tome da se ublaži šteta koju će virus naneti. Do tada je moguće da će se veliki postotak populacije zaraziti, a dalje širenje ćemo uspeti zaustaviti kad vakcina bude gotova.

Samoizolacija je vrlo neugodna za mnoge. Koliko dugo mislite da ćemo morati živjeti ovako izolirani jedni od drugih?
Mislim da će se ova situacija nastaviti bar do sredine ili kraja svibnja i tada će možda biti moguće da se društvene aktivnosti do određene mjere vrate u normalu. Ali može se dogoditi da negdje ponovo izbije epidemija i onda se ponovo moramo vratiti na ovakav režim života. Moramo očekivati da će se valovi pandemije ponovo pojaviti i tijekom ljeta, jeseni i zime, stoga se moramo naviknuti na ovakvu situaciju sigurno do kraja 2020.

U Nemačkoj je počelo testiranje pacijenata koji su se oporavili od infekcije koronavirusa, kako bi utvrdili razvoj antitela u organizmu i stvaranje imuniteta. Na koji način su ova antitela sada korisna u lečenju?
- Moj tim je takođe objavio studiju o tome ovde u Americi. Rezultati istraživanja antitela pacijenata koji su se oporavili su važni, jer time pokušavamo najpre otkriti koliko je virus prisutan u populaciji. Zatim identifikujemo one koji imaju jak imunitet, jer od njih možemo tražiti da doniraju krv. Iz njihove krvi se uzima plazma, koja se može koristiti za lečenje teških slučajeva, što je učinjeno u Kini, a verujem i u Italiji. Mi smo ovom metodom lečili i prvog pacijenta u našoj bolnici. Važno je napomenuti da oporavljeni pacijenti postaju imuni na ponovnu infekciju, što znači da mogu bez rizika po sebe i druge da se vrate na posao.

Dakle, već imate dokaz da pacijenti nakon infekcije postaju imuni na ovaj virus?
- Vidimo da se pojavljuju snažna antitela koja neutrališu virus, dakle imuni sistem ovih pacijenata reaguje 0jako dobro. Međutim, ne postoje dugoročne studije koje bi utvrdile jesu li ti oporavljeni pacijenti sada zauvek zaštićeni. Ali, znamo sa sigurnošću da ljudi postaju imuni jedno vreme i ne mogu se lako ponovo zaraziti ovim virusom. Čak i ako se dogodi da se ponovo zaraze, to će biti daleko blaži oblik bolesti. Dakle, može se reći kada se oporavite, da ste sigurni duže vreme.

Koliko je izvesno da u skorije vreme saznamo deluje li ovaj tretman i na širu populaciju?
- Trenutno nemamo takozvane kontrolne grupe, u kojima jedan deo pacijenata prima, a drugi ne prima ovu terapiju, zato ne možemo znati učinak za širu populaciju. Kineski naučnici  su u Vuhanu lečili pet pacijenata antitelima oporavljenih pacijenata i svi su se dobro oporavili nakon tretmana. Ovo nam zaista uleva dozu samopouzdanja.