TURSKA OTKRILA VELIKE REZERVE GASA U CRNOM MORU! Bogatiji su za oko 80 milijardi dolara

Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan objavio je da su nađene velike rezerve prirodnog gasa ispod dna Crnog mora i da se nada da će Turska početi da ih koristi 2023. godine

Nekoliko dana pošto je obećao dobre vesti koje će smanjiti zavisnost Turske od energenata uvesti u "novu eru", rekao da su otkrivene rezerve od 320 milijardi kubnih metara prirodnog gasa.

Tek treba da bude potvrđeno da li se to može eksploatisati.

NOVI SUKOB GRČKE I TURSKE MORNARICE! Pesmom "Žuta podmornica" Grci isprepadali Turke i naterali ih in predaju, evo i kako! (VIDEO)

SVET STREPI! GRČKA PROŠIRILA TERITORIJALNE VODE ZA 12 MILJA, TURSKA PORUČILA DA JE TO OBJAVA RATA! Može li se izbeći katastrofa!

Turski brod za bušenje "Fatih" poslednjih mesec dana istraživao je u sektoru "Tuna-1" u zapadnom delu Crnom moru, nedaleko od sektora u kojem je Rumunija našla rezerve gasa.

Zahvaljujući bušotini Dunav 1 Turci su postali bogatiji za 65-80 milijardi dolara. Oni mogu sedam ili čak osam godina da ne kupuju gas ni od koga, a rezerve gasa na nalazištu od 320 milijardi m³ su 19 puta veće od celokupne količine gasa koju je Turska proizvela u svojoj istoriji.

Foto: Tanjug/AP

Erdoganova objava je došla u vreme napetosti s Grčkom, saveznicom Turske u NATO-u, zbog spornog turskog traganja za naftom i gasom u istočnom delu Sredozemnog mora gde zato grčka i turska ratna flota manevrišu jedna oko druge.

Turska je zbog traganja za gasom u podmorju u sporu i s Republikom Kipar koju ne priznaje kao državu, i u čije je priobalje, uprkos kiparskoj, grčkoj i međunarodnoj osudi, poslala istraživački brod, takođe u pratnji ratne flote.

Otkrivanje dostupnih rezervi prirodnog gasa moglo bi da smanji zavisnost Turske od Irana, Iraka i Rusije i njene ekonomske teškoće. Prošle godine je uvoz energenata Tursku koštao 41 milijardu dolara.

Na vest o otkriću gasa u Crnom moru turska lira se neznatno oporavila od pada ovog meseca na rekordno nizak nivo zbog visoke inflacije, rastućeg budžetskog deficita i pritiska Vlade da jeftinim kreditima pokrene privredu koja je bila slaba i pre pandemije.