SRBIJO, OPREZ! O FAJZEROVOJ VAKCINI PROTIV KORONE MNOGO ŠTA JE PREĆUTANO! Zašto je i kako u sve umešan i Bil Gejts, FILIPINI SU JASNA OPOMENA!
Podeli vest
Bil Gejts aktivno finansira i promoviše nove, neproverene vakcine, koje bi trebalo da nas makar delimično zaštite od grozne prevremene smrti izazvane novim koronavirusom, te nam navodno omoguće nastavak „normalnog" života. Farmakološki gigant Fajzer je objavio rezultate ispitivanja na ljudima, za koje tvrdi da su spektakularni
Primenjena je eksperimentalna tehnologija poznata kao genetičko uređivanje (eng.: „gene editing"), tačnije RNK genetičko uređivanje - novitet koji nikada pre nije korišćen za vakcine. Pre nego što pojurimo da se pelcujemo, nadajući se imunitetu, trebalo bi da naučimo više o ovoj radikalno eksperimentalnoj tehnologiji i njenom manjku preciznosti.
Pandemija virusa korona nije samo zdravstveni problem, već ima i geopolitičku dimenziju koja se najbolje ogleda u trci za vakcinom između kompanija, ali i između država. Otkako je postalo izgledno da je moguće napraviti vakcinu u skorije vreme, trka za njom slična je globalnoj trci u naoružanju
12.11.2020
18:32
Sumnjivi događaji
Finansijski svet je eksplodirao devetog novembra, kada je farmakološki džin Fajzer, sa svojim nemačkim partnerom Biontehom, izdao saopštenje za medije u kojem se navodi da je ovaj dvojac razvio vakcinu za COVID-19, sa stopom efikasnosti od 90 odsto (17. novembra je saopšteno da je efikasnost 95 odsto; prim. NS). Kontroverzni šef američkog NIAID-a (Nacionalni institut za alergije i zarazne bolesti, prim. prev.), Toni Fauči, pohitao je da nahvali ovu vest, a EU je saopštila da je kupila 300 miliona doza ove skupe nove vakcine. Ako pitate finansijska tržišta, pandemiji je maltene odzvonilo.
Međutim, izgleda da Albert Burla - direktor Fajzera - nije tako samouveren kako bi se iz njegovih tvrdnji moglo zaključiti. Istog dana kada je njegova kompanija izdala dotično saopštenje o rezultatima testiranja vakcine, prodao je 62 odsto svojih akcija u Fajzeru, zaradivši milione. Instrukciju za prodaju podesio je pomoću specijalnih mehanizama još u avgustu tako da se ne vidi da se radi o „insajderskoj prodaji", međutim takođe se postarao da tajming bude odmah nakon američkih izbora i nelegitimnog medijskog određenja Džoa Bajdena za izabranog predsednika. Deluje kao da je Burla bio u priličnom sukobu interesa kada je istog dana izdao saopštenje za medije.
Kada je u javnost procurelo da se Fajzer letos obavezao da američkoj vladi dostavi 100 miliona doza vakcine, Burla je pred medijima lagao i poricao da je njegova kompanija za razvoj vakcine dobila bilo kakav novac od Trampove administracije. Dodatna u nizu sumnjivih radnji Fajzera je činjenica da je ova kompanija prvo saopštila novosti timu Džoa Bajdena, umesto relevantnim agencijama američke vlade. No, ovo je daleko od najalarmantnijeg povodom mnogo hvaljenog saopštenja Fajzera.
Fajzer, poznat po svojoj vijagri i drugim lekovima, uortačio se sa malom nemačkom firmom iz Majnca - Biontehom - koja je razvila radikalnu tehniku mRNK kako bi proizvela novu vakcinu protiv koronavirusa. Bionteh je osnovan tek 2008. godine. Sporazum sa Fondacijom Bila i Melinde Gejts potpisao je septembra 2019. godine, tik pred obelodanjivanje prisustva novog koronavirusa u kineskom Vuhanu i tik pre nego što je Bionteh napravio svoj berzanski debi. Sporazum je obuhvatao saradnju u oblasti razvoja nove mRNK tehnike za tretiranje kancera i HIV-a. Interesantno je da je saopštenje za medije od 5. septembra 2019. godine, u kojem se navodi kako „Gejts fondacija u Biontehu vidi potencijal za dramatično suzbijanje HIV-a i tuberkuloze u svetu", obrisano.
Bionteh takođe ima sporazum sa jednim od najvećih proizvođača lekova u Kini - farmaceutskim društvom sa ograničenom odgovornošću „Šangaj Fosun" (poznat i kao „Fosun farma") - za razvoj zasebne verzije mRNK vakcine protiv koronavirusa za kinesko tržište. Aj Min Huj, predsednik globalnog programa za istraživanje i razvoj pri Fosun farma rekao je u avgustu: „Doziranje prvog kineskog subjekta ŠvakcinomĆ BNT162b1 predstavlja prekretnicu globalnog ko-razvojnog programa u Kini. Tesno sarađujemo sa Biontehom i regulatornim telima kako bismo procenili bezbednost i efikasnost BNT162b1 i drugih mRNK vakcina-kandidata ".
Foto: Shutterstock
Ovo znači da ista nemačka biotehnološka kompanija stoji iza kovid vakcina koje se navrat-nanos guraju u Kini, SAD i EU. Vakcina se u alarmatno kratkom roku gura do konačnog odobrenja.
Upozorenje Fajzergovog potpredsednika
I američke i evropske vlasti, a verovatno i kineske, preskočile su standardnu fazu ispitivanja na životinjama u kojoj se koriste feretke i pacovi; odmah su prešli na ljudske zamorčiće. Ispitivanja na ljudima otpočela su krajem jula i početkom avgusta. Rok od tri meseca je nečuven u testiranju novih vakcina. Norma je nekoliko godina. Usled nivoa globalne panike koju je generisala Svetska zdravstvena organizacija povodom koronavirusa, oprez je u potpunosti odbačen. Proizvođači vakcina imaju pravni imunitet, što znači da ne mogu biti tuženi ako ljudi umru ili budu zdravstveno oštećeni njihovim vakcinama.
Ali najalarmantnija činjenica o novoj Fajzer-Bionteh vakcini na bazi genetičkog inženjeringa je to što genetički modifikovana mRNK za potrebe vakcina za ljude nikada pre nije bila odobrena. Važno je istaći da su dvogodišnja ispitivanja pacova hranjenih genetički modifikovanim kukuruzom prskanim Monsantovim „Raundapom" bogatim glifosatom pokazala da se tumori, kao i oštećenja jetre i drugih organa, pojavljuju nakon devet meseci. Ranija ispitivanja, na osnovu kojih je Monsanto tvrdio da nema opasnosti, trajala su po tri meseca. Slično je i sa vakcinama na bazi genetički modifikovane mRNK, koje se na brzinu uvode u upotrebu nakon manje od 90 dana ispitivanja na ljudima.
Dr Majkl Jidon odgovorio je nedavno na javni komentar, postavljen na jednoj društvenoj mreži, od strane kolege iz Ujedinjenog Kraljevstva: „Sve vakcine protiv SARS-CoV-2 virusa su po definiciji nove. Nijedna od vakcina-kandidata nije u razvoju više od par meseci". Jidon je potom dodao: „Ako bilo koja takva vakcina bude odobrena za upotrebu, u bilo kojim okolnostima koje nisu eksplicitno eksperimentalne, smatram da će se raditi o obmani primalaca u dimenzijama koje su kriminalne. Ovo iz razloga što ima tačno nula ljudi-dobrovoljaca… koji mogu da pruže više od par meseci informacija o bezbednosti nakon primanja vakcine".
Jidon je prilično kvalifikovan za dotične kritičke komentare. Kako ističe u svom komentaru: „Imam diplomu iz biohemije i toksikologije, kao i istraživački doktorat iz farmakologije. Proveo sam 32 godine radeći na farmaceutskim istraživanjima, pretežno za razvoj novih lekova za poremećaje pluća i kože. Bio sam potpredsednik Fajzera i direktor biotehnološke kompanije koju sam osnovao (Ziarko, koji je preuzeo Novartis). Znam mnogo o razvoju novih lekova". Dakle, bio je na vrlo visokoj poziciji u Fajzeru.
Ljudski zamorčići
Vakcina Fajzer-Bionteh eksperimentalna je i daleko od zagarantovano bezbedne, uprkos činjenici da Fajzer, EU i notorni doktor Toni Fauči deluju spremno da je daju stotinama miliona ljudi.
Eksperimentalna tehnologija bazirana je na prilično novoj vrsti manipulacije genima, poznatoj kao „uređivanje gena" (eng.: „gene editing"). U čuvenom članku, objavljenom 2018. godine u Forin afersu - inače časopisu njujorškog Saveta za spoljne odnose - Bil Gejts je poneseno promovisao novu CRISPR tehnologiju za uređivanje gena kao nešto što će moći da „transformiše globalni razvoj". Tada je istakao da njegova Gejts fondacija finansira razvoj uređivanja gena u oblasti vakcina, kao i za druge potrebe, i to već deset godina.
No, da li je tehnologija za cepanje i spajanje ljudskih gena toliko apsolutno bezbedna da vredi rizikovati njenu primenu u novoj eksperimentalnoj vakcini koja nikada pre nije korišćena na ljudima? Suprotno tvrdnjama Bila Gejtsa, naučni odgovor je „ne", jer nije dokazano da je bezbedna. U stručnom članku objavljenom oktobra 2020. godine u časopisu Trendovi u genetici, autori zaključuju da je „obim mogućih molekularnih događaja usled manipulisanja genomima potcenjen, a da dotična tehnologija ostaje nepredvidiva, kako u predloženoj, tako i u drugim namenama.
Dr Romeo Kuihano, penzionisani profesor farmakologije i toksikologije na Koledžu medicine pri Univerzitetu u Manili, istakao je neke od opasnosti primenjivanja eksperimentalnog uređivanja gena u vakcinama za ljude. Kuihano upozorava na „opasnost da bi vakcina zapravo mogla da osnaži patogenost virusa, ili ga učini agresivnijim usled poboljšanja zasnovanih na antitelima (eng.: antibody-dependent enhancement, ADE), kao što se desilo u prethodnim studijama eksperimentalnih vakcina za životinje. Ako se tako nešto dogodi na velikom uzorku ljudi, ishod bi mogao da bude katastrofalan.
Foto: Shutterstock
Ovi ozbiljni neželjeni efekti uopšte ne moraju biti detektovani na kliničkim ispitivanjima, naročito onim visoko pristrasnim i opterećenim sukobima interesa vakcinaških kompanija. Čak i kada dođe do otkrića značajnog neželjenog efekta, to obično biva „gurnuto pod tepih". On navodi slučaj još jedne Gejtsove mRNK vakcine-kandidata, one Modernine, u kojem je „troje od 15 ljudskih eksperimentalnih subjekata iz visoko dozirane grupe pretrpelo ozbiljne i medicinski značajne simptome. Moderna je, međutim, zaključila da je vakcina 'generalno bezbedna i solidno tolerisana' (od strane organizma, prim. prev.), o čemu su korporativni mediji momentalno izvestili, zataškavajući pravu opasnost".
On ističe: „Egzogena mRNK je inherentno imuno-stimulativna, što je odlika koja istovremeno može biti i korisna i štetna. Može da pruži korisnu aktivnost, a može i da inhibira ispoljavanje antigena i tako negativno utiče na imuni odgovor. Paradoksalni efekti urođenog imunog opažanja različitih formata mRNK vakcina nisu potpuno shvaćeni". Kuihano dodaje: „Vakcina bazirana na mRNK takođe bi mogla da podstakne potentan tip 1 interferonskih reakcija (interferon je protein koji stvaraju ćelije imunog sistema, kao odgovor na prisustvo patogenih faktora kao što su virusi, bakterije, tumori, itd; prim. prev.), koji se vezuju ne samo za upale, nego i za autoimune bolesti, a mogu dovesti i do koagulacije krvi i formiranja patoloških trombova".
Kockanje sa životima
Kuihano, u obimno dokumentovanom članku, piše: „Pored drugih opasnosti, virusno-vektorisane vakcine mogle bi da dovedu do mešanja sa prirodno nastalim virusima i tako proizvedu hibridne viruse sa nepoželjnim svojstvima prenosa i virulentnosti. Moguće ishode rekombinovanja je praktično nemoguće kvantifikovati precizno sa postojećim alatima i znanjem. Rizici su međutim realni, o čemu svedoče pojave mutiranih tipova virusa, pojačane patogenosti i neočekivano ozbiljnih neželjenih reakcija (uključujući smrt) nakon hazarderskih kampanja masovnih vakcinacija i prethodno neuspelih pokušaja razvoja himeričnih vakcina primenom tehnologije genetskog inženjeringa".
Bil Gejts, proizvođači mRNK vakcina poput Fajzer-Bionteha i Moderne, te njihovi tesni saradnici kao što je dr Toni Fauči sa NIAID-a, očigledno se kockaju sa ljudskim životima u svojoj jurnjavi da nam ubrizgaju ove eksperimentalne vakcine. Važno je napomenuti da su isti dr Fauči i njegov NIAID patentirali vakcinu za denga groznicu, poznatu kao Dengvaksija, koju prodaje Sanofi-Paster, a kao „esencijalnu" promoviše Svetska zdravstvena organizacija još od 2016. godine. Robert F. Kenedi mlađi ukazao je da su Fauči i NIAID „još od kliničkih ispitivanja znali da postoji problem paradoksalne imune reakcije", ali su je bez obzira na to dali stotinama hiljada filipinske dece. Procenjuje se da je najmanje 600 vakcinisane dece umrlo pre nego što je država obustavila vakcinaciju.
Očigledno je da se uvreženi princip opreznosti - „Ako imaš ozbiljne sumnje, ne čini to" - ignoriše od strane Faučija, Fajzera, Bionteha i drugih koji jurcaju da odobre novu mRNK vakcinu za koronavirus. Tehnologija RNK tek ima da iznedri odobren lek, a kamoli vakcinu.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Hvala na članku, iskreno rečeno nisam očekivala da ćete imati hrabrosti da nešto ovako objavite, iako su ovo stvari koje su uveliko poznate, ali ih da bi im se umanjila verodostojnost, trpaju u koš teorija zavere.
Ama ja rekoh, sve je to belosvetska svinjarija! A vi zbog reči svinjarija nemorate da objavite komentar. Sa takvim nikakav posao čovek ne treba da ima. Kakav fajzer kakva biotehna sve šljam do šljama!
Mesanjem gena razlicitih vrsta stvaraju monstruma. Jos ako su gene uzeli od pacijenata sa psihickim poremecajem.
Inace svaki poremecaj onog sto je priroda stvorila jeste stvaranje monstruma i igranje sa ljudskim zivotima.
Ovo ne da je monstruozno, ovo je vrh ludila.
Pandemija virusa korona nije samo zdravstveni problem, već ima i geopolitičku dimenziju koja se najbolje ogleda u trci za vakcinom između kompanija, ali i između država. Otkako je postalo izgledno da je moguće napraviti vakcinu u skorije vreme, trka za njom slična je globalnoj trci u naoružanju
Ilon Mask, najbogatiji čovek sveta i jedan od ključnih ljudi Trampove Bele kuće, intenzivno se bavi politikom u Nemačkoj, što se delu tamošnje javnosti ne sviđa.
Opozicionari i njihove pristalice po društvenim mrežama dele lažne slike sa protesta na Slaviji, čak dele i fotografije na kojima uopšte nije taj Trg niti ta fontana.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić prisustvovao je otvaranju deonice Kruševac - Trstenik - Vrnjačka Banja na auto-putu E-761. On je u autobusu odgovarao na pitanja novinara i govorio o toj saobraćajnici, ali i o drugim planiranim infrastrukturnim projektima u Srbiji.
Tenzije koje već duže vreme postoje u Bosni i Hercegovini mogle bi u narednom periodu da dovedu do eskalacije neviđenih razmera i do rata, a takav opasan scenario stavio bi Srbiju i njeno rukovodstvo u izuzetno tešku poziciju.
Emisija "Rat uživo" na Informer televiziji bavila se krucijalnim geopolitičkim temama, fokusirajući se na rusko-ukrajinski sukob, krucijalne promene na globalnom nivou nakon inauguracije Donalda Trampa, ali i nove sukobe sa kojima se može suočiti svet u budućnosti.
Užičko komunalno preduzeće postavilo je video nadzor na mestu gde je ranije bila divlja deponija, ali izgleda da ni ovaj potez nije urodio plodom, da ljude spreči da ne bacaju đubre!
Potpredsednik Vlade i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić izjavio je da su pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova, Uprave kriminalističke policije, u saradnji sa Višim javnim tužilaštvom u Beogradu, zaplenili oko 15 kilograma kokaina i uhapsili tri osobe zbog postojanja osnova sumnje da su izvršili krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga.
Uroš Nikolić, Luka Kardum i Tomislav Hordov delegirani su za sudije drugog ovosezonskog, a prvog abaligaškog večitog derbija između Crvene zvezde i Partizana.
Štoper Crvene zvezde Vanja Drkušić (25) hramljući je napustio "Marakanu" nakon utakmice sa Čukaričkim (5:2), što je ozbiljno zabrinulo sve u taboru srpskog prvaka!
Izuzetna sezona za nas! Osigrali smo odličnu utakmicu, hvala navijačima. Sada idemo malo da se odmorimo i zaboravimo na fudbal, poručuje trener Crvene zvezde, Vladan Milojević (54)!
Glumica Blejk Lajvli tužila je svog filmskog partnera Džastina Baldonija za seksualno uznemiravanje uz navode da su on i njegov tim smislili "plan" da unište njen ugled.
Nova godina je pred vratima, ali prehlada ili grip mogu lako pokvariti prazničnu čaroliju. Otkrijte koje namirnice vam mogu pomoći da ojačate imunitet i ostanete zdravi u danima slavlja.
Krofne iz Sankt Peterburga, poznate kao "piške", osvajaju svojom jednostavnošću i savršenim ukusom. Naučite kako da ih pripremite kod kuće, bez odlaska u Rusiju.
Obrnuto pranje kose postalo je popularan trend na društvenim mrežama, a stručnjaci tvrde da ovaj postupak može učiniti kosu sjajnijom, mekšom i punijom. Evo iskustva jedne novinarke koja je mesec dana testirala ovu tehniku.
Zaštitni znak najpoznatijeg prazničnog lika, Deda Mraza, svakako je crveno odelo i kapa sa belom bombicom. Ali, da li ste se ikada zapitali zašto je Deda Mraz baš u crvenoj boji?
Aleksandra Prijović večeras u Beogradskoj Areni održava koncert kojim će završiti turneju "Od istoka do zapada", a mnoge kolege došle su da je podrže i uživaju u njenom glasu.
Mesec dana posle koncerta koji je Tanja Savić održala u punoj Areni utisci su se slegli, a pevčica je sada prokomentarisala kolege koje su je podržale, ali i one koji nisu.
Veljko i Bogdana Ražnatović odveli su sinove na planinu, a bokser je na društvenim mrežama pokazao kako njihovi naslednici uživaju u snegu i čarima zimskih sportova.
Pre nego što je postala voditeljka Ivana Šopić radila je i kao krupije u kazinu, a prisećajući se tih dana otkrila je šokantne detalje o poznatima i njihovim navikama.
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.