TUĐA ČIZMA NE SME DA KROČI NA ARKTIK! Kod ruskih specijalaca u borbi učestvuju i JELENI I PSI!

Elitne jedinice ruske Severne flote na Arktiku, koji koriste i severne jelene i pse - prevozno sredstvo domorodačkih naroda tih regiona, ne prestaju da zadivljuju svet. Glavni zadatak je da tuđa čizma ne sme da kroči na ruski Arktik, tamo gde se nalazi ruska vojska

Elitne jedinice ruske Severne flote na Arktiku, koji koriste i severne jelene i pse, prevozno sredstvo domorodačkih naroda tih regiona, ne prestaju da zadivljuju svet. Glavni zadatak je da tuđa čizma ne sme da kroči na ruski Arktik, tamo gde se nalazi ruska vojska.

Dok francuski mediji govore o "nedostižnim podvizima" ruske vojske, Norvežani bi da od njih uče.
Norveški uzgajivač severnih jelena Aslak Soki zadivljen je umećem i veštinama ruske vojske, koja koristi severne jelene i smatra da bi norveški vojnici mogli da štošta nauče od ruskih.

S njim je saglasan i Joni Karlsen, stručnjak za odnose s javnošću Norveške nacionalne policije, koji smatra da je odluka o korišćenju jelena u arktičkim uslovima logična.

Tuđa čizma ne sme da kroči na ruski Arktik

Ruski vojni ekspert Viktor Litovkin naglašava da se od ruske vojske može mnogo toga naučiti, između ostalog i kako se prave vojni objekti, poput "Arktičkog trolista", ruske vojne baze na ostrvu Aleksandrina zemlja, na arhipelagu Zemlja Franca Jozefa, a takođe i kako se grade aerodromi, stvara tehnika koja nesmetano radi u arktičkim uslovima i pravi odgovarajuće oružje.

Foto: AP Photo/Vladimir Isachenkov

 

Arktička brigada Severne flote je još pre pet godina u selu Lovozero u Murmanskoj oblasti započela obuku za upravljanje sankama koje vuku jeleni i psi.

Kada je reč o psima, u većini slučajeva se koriste pasmine haskija, malamuti i ovčari, koji važe za izuzetno snažne, brze i izdržljive pse.

Preživljavanje u surovim uslovima

Specifični klimatski i terenski uslovi, kao i specifičnosti same službe na Arktiku diktiraju potrebu da vojska, pre svega izviđači, ovladaju metodom kretanja po snegu i na ovaj za vojsku neuobičajen način.

Iza polarnog kruga postoje mesta gde je teško koristiti čak i specijalnu tehniku „otpornu na mrazeve“ koja je na raspolaganju u brigadi, od motornih sanki i kvadrocikala do raznih terenaca i tegljača, koji izdržavaju temperature i od minus 50 stepeni Celzijusovih.

Foto: Ministarstvo odbrane Rusije

Od 38.000 kilometara granice arktičke obale, čak 22.000 kilometara pripada Rusiji. Kontrolisati tako dugačku granicu je veoma teško, ali arktičke motorizovane jedinice su spremne za akciju i izvršenje zadataka u svakom trenutku i u svim uslovima.

Da bi se u tim surovim uslovima preživelo i opstalo, veoma su važne veštine kao što je upravljanje sankama koje vuku jeleni i psi, a takođe i umeće izgradnje tradicionalnog "čuma", vrste kupolastog šatora u kakvom žive narodi ruskog Severa, a koji se pravi od kože severnog jelena. Tome vojnike podučavaju i iskusni domorodci, koji znaju kako živeti i preživeti u takvim uslovima.

Litovkin ističe da korišćenje jelena i pasa kao prevoznog sredstva u armiji takođe potvrđuje profesionalnost ruske vojske.

- Veoma je dobro što naša vojska koristi tradicije, metode preživljavanja, način života naroda koji su ceo život živeli na tim mestima. To je veoma dobro. Bez obzira na to koliko je tehnika savremena i usavršena, ona ponekad može i da izda čoveka. Na taj način vojnici se oslanjaju na tradiciju koja se koristi generacijama, mogu da koriste životinje, znaju da prave sanke, ‘čum‘  (dom od krzna u kome žive severni narodi) i tako dalje, i istovremeno da ispunjavaju borbene zadatke koji se pred njih stavljaju. To govori o tome da naši vojnici imaju visoke profesionalne veštine, bez obzira na uslove i okolnosti u kojima se nalaze - ističe Litovkin.

Foto: AP Photo/Vladimir Isachenkov

I Crevenoarmejci su koristili jelene i pse

Tradicija korišćenja jelena i pasa, pa čak i loseva u ruskoj vojsci je duga. Još je sovjetska vojska aktivno koristila jelene za vreme Drugog svetskog rata - tada je mobilisano više od 10 hiljada ovih životinja. Upotrebljavani su za prevoz tereta i ranjenika, prebacivanje izviđača iza neprijateljske linije fronta, pa čak i za izvlačenje oborenih aviona, helikoptera i evakuaciju članova posada. Jelenima je na front isporučeno oko 17 hiljada tona municije i drugog tereta, evakuisano je 160 aviona i više od 10 hiljada ranjenih. Pored toga, oko osam hiljada vojnika i partizana prebačeno je jelenima iza neprijateljske linije fronta.

Tokom Drugog svetskog rata formirano je nekoliko transportnih brigada i bataljona, u kojima su služili već iskusni uzgajivači jelena, pripadnici autohonih narodi Krajnjeg severa, odnosno zone koja se nalazi severno od Severnog polarnog kruga.

Koliko su te jedinice bile značajne govori i podatak da su u nekoliko ruskih gradova podignuti spomenici u čast sećanja na pripadnike tih bataljona.

Foto: AP Photo/Vladimir Isachenkov

Ovo, inače, nije prvi put da strani stručnjaci i zapadni mediji odaju priznanje ruskoj armiji. Nedavno su francuski mediji ocenili da samo Rusija može da sprovodi operacije širom Arktika. Moskvi je, kako navode, potrebno najviše 72 sata da rasporedi svoje trupe bilo gde na Arktiku.
Francuska štampa podseća da je Rusija nedavno iskrcala celu brigadu vojske na Arktik i to pri temperaturi od minus 30 stepeni Celzijusa.

Desant čitave brigade pod jakim mrazom na Severni pol je "nedostižni podvig" za francusku i sve ostale vojske sveta, zaključuju francuski novinari.

Arktik za Rusiju ima ogroman značaj, pa se tamo poslednjih godina ubrzano gradi sva  infrastruktura neophodna za zaštitu granica. Nedavno je završena izgradnja "Arktičkog trolista", najsevernije vojne baze na svetu. Izgrađene su stotine modernih zgrada i aerodrom, a raspoređen je i garnizon od 300 vojnika.

Poslednjih godina povećala se vojna aktivnost SAD, Velike Britanije i drugih NATO zemalja blizu granica ruskog arktičkog sektora, pa su tamo postavljeni i protivvazdušni i protivraketni sistemi velikog dometa kako bi se osigurala bezbednost Rusije u regionu.
 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.