Četiri ruska ratna broda prošla su juče krozu Gibraltarski moreruz i krenula prema istočnom Mediteranu u pravcu Sirije, javlja ruska novinska agnecija Avia.pro
Vojni analitičari se pitaju da li je ova iznenađujuća ruska ofanziva signal predstojeće pomorske vežbe ili napada na severozapadni deo Arapske Republike. Zvanično potvrđenih informacija Ministarstva odbrane za ratne brodove za sada nema. Postoje spekulacije da brodovi mogu da isporuče i borbenu opremu, uključujući tenkove, za predstojeću kopnenu ofanzivu protiv proturskih džihadista.
Ruska novinska agencija objavila je svoj grafikon trenutnog smeštaja ruske mornarice u blizini obale Sirije i odnosa ostalih plovila iz drugih zemalja.
Ruska vojska u Siriji sledi uputstva svojih vrhovnih komandanata. Poslednje dve ili tri godine pokazale su da se Rusija nalazi u obe krajnosti u sirijskom ratu. Kada "ćuti", radi to mesecima. Kada napadne, čini to brzo, iznenađujuće i snažno. Primer potonjeg je analiza Sirijske opservatorije za ljudska prava sa sedištem u Londonu (SOHR).
Sirijska opservatorija za ljudska prava je 11. marta ove godine pružila statistiku ruskih aktivnosti u Siriji. Prema izveštajima, Rusija je izvela 280 vazdušnih napada za 96 sati (četiri dana). Prema SOHR-u, ruske jedinice izvele su skoro polovinu njih (130) u poslednja 24 sata.
SOHR takođe kaže da je sirijska vojska takođe povećala svoju aktivnost. Za 24 sata Sirijska arapska vojska ispalila je 225 artiljerijskih granata i projektila. Još uvek ne postoji tačan broj poginulih u ruskim i sirijskim napadima, ali stručnjaci veruju da bi žrtve mogle dostići oko 300.
Ruske vazduhoplovne snage pogodile su istočnu pustinju Hama, blizinu Al-Rahjan-Atarije, trougao Alepo-Al-Raka-Hama i pustinju Palmiru u istočnom Homsu. Gađani su ne samo stavovi Islamske države već i jedinice koje podržavaju tursku okupaciju Sirije. Prema SOHR-u, broj žrtava Islamske države je 43.
Sirijska arapska vojska borila se uglavnom u Džabal Ez-Zaviji u provinciji Idlib, koncentrisana u Al-Fatira, Safokhin, Kansafra, Al-Ruvaiha, Benin, Flifel i periferiji al-Barahe.
Da li Moskva sprema moćan udarac? Već je isporučio lovce-bombardere Su-34 Kao što smo izvestili pre nekoliko dana, Moskva je isporučila četiri lovačka bombardera vazduhoplovnoj bazi Hmejm u Siriji. 19. marta 2021. isporuka je izvršena nakon što je pet vojno-transportnih aviona Tu-154 sletelo u bazu.
Analitičari kažu da je izgled Su-34 vrlo neobičan, posebno za vojnu akciju u Siriji. Neki sugerišu da će ruski Su-34 biti borbeni avioni koji će se "boriti" protiv turskih oklopnih vozila u Idlibu i Latakiji. Izvor iz ruskog Ministarstva odbrane, koji se nalazio na jednom od pet transportnih aviona, rekao je da su poleteli sa aerodroma Volga u blizini Astrahana i preleteli Kaspijsko more.
U ruskim medijima postoje dve verzije. Prvi će biti odgovor Moskve Ankari nakon što je Erdogan počeo da šalje masivna turska oklopna vozila u Arapsku republiku. Druga verzija je da je reč o rotaciji ruskih trupa na teritoriji Sirije. Videli smo slične američke procese, koji rotiraju svoje trupe u Iraku i Siriji gotovo svaka tri meseca.
U februaru 2020. Turska je izgubila najmanje 62 vojnika u Siriji. Skoro 100 je ranjeno, snage koje podržava Sirija uništile su desetine turskih oklopnih vozila, a oboreno je više od deset dronova. Vašington je više puta optuživao Moskvu za umešanost u smrt turskih vojnika, Rusija odbacuje ove navode.
Foto: Reuters
Vladimir Putin I Redžep Tajip Erdogan
Početkom marta predsednici Rusije i Turske Vladimir Putin i Redžep Tajip Erdogan složili su se da je u zoni deeskalacije Idliba na snagu stupio prekid vatre. Sirijski predsednik Bašar al-Asad je kasnije rekao da će, ako američka i turska vojska ne napuste zemlju, Damask koristiti moć.
Povod za rusko-turske pregovore bilo je naglo zaoštravanje situacije u Idlibu, gde je u januaru započela velika ofanziva sirijske vojske na položaje oružane opozicije i terorista. Vladine snage zauzele su gotovo polovinu zone deeskalacije Idliba i ostavile nekoliko turskih osmatračnica. Nakon toga, Ankara je naglo povećala svoj vojni kontingent u regionu i pokrenula operaciju "Prolećni štit" za potiskivanje sirijskih trupa. Militanti su lojalni Ankari i podržavaju Tursku.
Inženjerija oružanih snaga Rusije uništila je pećinu koju su militanti napustili na granici sirijskih provincija Idlib i Hama, a koja je korišćena za snabdevanje lekovima i hranom, rekao je komandant inžinjerijske trupe Oružanih snaga Rusije u Siriji, pukovnik Roman Besmertni
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Inženjerija oružanih snaga Rusije uništila je pećinu koju su militanti napustili na granici sirijskih provincija Idlib i Hama, a koja je korišćena za snabdevanje lekovima i hranom, rekao je komandant inžinjerijske trupe Oružanih snaga Rusije u Siriji, pukovnik Roman Besmertni
Evropski lideri sve otvorenije govore o mogućem sukobu sa Rusijom, povećavaju vojne budžete i pripremaju stanovništvo za godine nestabilnosti, ali veliki deo građana nije spreman da zbog takve politike uzme oružje i ode u rat.
Dok porodica, prijatelji i pošteni građani Srbije tuguju za tragično nastradalim policajcem Vasilijem Lalovićem (33) – nevinim čovekom i ocem troje male dece – na društvenim mrežama odvija se monstruozno lešinarenje.
Nastavlja se blokaderski rat do istrebljenja, a sada su zgubidani ponovo napali članove Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM) u koje su se do juče kleli.
Direktor UKC Niš, doc. dr Milan Lazarević, uputio je snažan i nedvosmislen poziv mladim lekarima u Nišu da se uključe u akcije preventivnih pregleda, koje je inicirao predsednik Vučić, i izađu na teren zajedno sa kolegama iz kliničkog centra i Instituta Niška Banja, tamo gde se najdirektnije spasavaju životi.
Najnoviji podaci o profilima lica koja se nalaze na ekstremističkoj blokaderskoj "listi" potpuno su ogolili svu sramotu i subverzivni karakter ove štetočinske grupacije.
Umesto da preuzmu odgovornost za posledice svog brutalnog maltretiranja, ideolog blokadera Naim Leo Beširi nastavlja da sramno širi laži i na društvenoj mreži Iks gde sramno potvrđuje neistine.
U najnovijoj epizodi emisije „Na merama“ videćete šta je to rastužilo perjanicu Đilasove stranke Borka Stefanovića, gde voli da boravi propali političar Srđan Milivojević, kuda se to zaputio samozvani revolucionar Aleksandar Jovanović Ćuta, kako vreme provodi bivša ministarka zdravlja Danica Grujičić...
U prethodnoj epizodi emisije "Na merama" videli ste gde najviše voli da “dokoniše” blokaderski profesor Jovo Bakić, kako penzionerske dane provode blokaderi Dušan Petričić i Žarko Korać, o čemu “pripoveda” blokaderski analitičar Cvijetin Milivojević, zašto je samozvani revolucionar Predrag Voštinić teški licemer, sa kime je to u društvu bila glumica blokaderka Anđelka Prpić...
Snežana Paunović, ministarka državne uprave i lokalne samouprave gostujući u Info jutru objasnila je zašto se našla na udaru različitih struktura na Kosovu i Metohiji, ali i u centralnom delu Srbije.
Na Odeljenju neuroradiologije Centra za radiologiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije po prvi put u Srbiji, ugrađen venski stent u mozgu kod pacijenta sa hroničnom, stalnom, teškom glavoboljom.
Zbog višesatnih gužvi na Gradini, vozači koji danas putuju ka Grčkoj mogu uštedeti vreme prelaskom na manje opterećene alternativne granice sa Bugarskom.
U kovčegu ispred oltara Saborne crkve u Beogradu počivaju mošti Svetog Stefana Štiljanovića, velikog dobrotvora i zaštitnika srpskog naroda. Njegove mošti donete su u Beograd kako bi bile zaštičene od ustaša.
Policija u Skoplju podnela je krivične prijave protiv dvojice muškaraca iz tog makedonskog grada koji se sumnjiče da su silovali ženu iz Srbije (32) koja živi u Skoplju, saopštilo je Ministarstvo unutrašnjih poslova Severne Makedonije.
Vilem Defo otkrio je da mu je uloga Isusa Hrista u filmu "Poslednje Hristovo iskušenje" bila fizički najzahtevnija u karijeri, a da je zbog nje privremeno i oslepeo.
Netfliks je objavio najnoviji izveštaj koji detaljno otkriva koje su to naslove pretplatnici širom sveta masovno gledali tokom prvih šest meseci 2026. godine.
Bila je kraljica pozorišta, ali i žrtva brutalne sudbine. Život Žanke Stokić obeležile su batine, siromaštvo i smrt u samoći, dok joj je spomenik podigla služavka, jer niko drugi nije želeo.
Nije vam potreban skup organizer da biste zaštitili nakit tokom putovanja. Nekoliko jednostavnih trikova pomoći će vam da stigne na odredište bez oštećenja i petljanja.
Bikini ove godine obeležava 80 godina otkako je prvi put predstavljen javnosti, a kupaći kostim koji je 1946. izazvao skandal danas je jedan od najprepoznatljivijih simbola letnje mode, dok se granice njegovog izgleda i dalje pomeraju.
Starleta Stanija Dobrojević odnela je pobedu u rijalitiju Elita 9 i osvojila glavnu nagradu od 100.000 evra, a njen rijaliti put traje više od 15 godina.
Učesnica rijalitija Elita 9 Aneli Ahmić osvojila je 2. mesto u superfinalu "Elite 9", međutim ona je zaplakala kada je videla da je nije sačekao niko od njenih bliskih ljudi.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.