"SPUTNIK V" ĆE SE PROIZVODITI U EU?! Putin, Merkel i Makron razgovarali o ruskoj vakcini!

Ruski predsednik Vladimir Putin, nemačka kancelarka Angela Merkel i francuski predsednik Emanuel Makron razgovarali su, putem video poziva, o izgledima za registraciju ruske vakcine Sputnik V u Evropskoj uniji i mogućnostima njihove isporuke i zajedničke proizvodnje u zemljama Unije, saopštio je Kremlj, prenosi AP.

Čelnici Rusije, Francuske i Nemačke razgovarali su o globalnoj zdravstvenoj krizi i merama za sprečavanje širenja korona virusa.

Evropska agencija za lekove (EMA) počela je reviziju Sputnika V početkom ovog meseca. Rusija aktivno prodaje vakcinu u inostranstvu, uprkos sporom tempu imunizacije kod kuće, što neki u EU ocenjuju kao pokušaj postizanja geopolitičkih bodova, piše AP.

Kancelarije Merkelove i Makrona rekli su u saopštenju da su troje lidera razgovarali o mogućnostima za saradnju u sektoru vakcina s obzirom na EMA-inu ocenu Sputnika V, koja se provodi prema istim standardima koji vrede i za druge vakcine.

Foto: AP/Photo

Predsednik Rusije Vladimir Putin takođe je odgovorio na pitanja o zatvorenom ruskom opozicionom lideru Alekseju Navaljnom u "otvorenom i poslovnom" video pozivu.

Merkelova i Makron naglasili su potrebu da Rusija poštuje Navaljnijeva prava u skladu s Evropskom konvencijom o ljudskim pravima i zaštiti njegovo zdravlje, navodi Makronova kancelarija.

Kremlj je saopštio samo da je Putin ponudio "objektivno objašnjenje" kao odgovor na pitanja o Navaljnom koje su postavili Merkelova i Makron i naglasio spremnost Moskve da "obnovi normalnu neispolitiziranu interakciju s EU ako pokaže interes za to”.

Ruski zvaničnici odbili su zahteve Sjedinjenih Država i Evropske unije za oslobađanjem Navaljnog i zaustavljanjem represije nad njegovim pristalicama, podseća AP.

Dok su razgovarali o situaciji na istoku Ukrajine, trojica čelnika naglasili su da mirovni sporazum iz 2015. godine, koji su postigle Francuska i Nemačka, nema alternativu, rekao je Kremlj.

Foto: Reuters

Makronov ured naglasio je potrebu Rusije da odlučno deluje kako bi osigurala prekid vatre na istoku koji se rutinski krši.

Kremlj dodaje kako je Putin naglasio potrebu da Ukrajina ispuni svoje obaveze pružanja posebnog statusa pobunjeničkim regijama kako je predviđeno sporazumom iz 2015. godine. Ukrajina se zalagala za izmene sporazuma, ali Rusija je odlučno odbila taj zahtev.

Borbe između separatista koje podržava Rusija i vladinih snaga na istoku Ukrajine izbile su nakon ruske aneksije ukrajinskog poluostrva Krim 2014. godine i do sada su odnele 14.000 života.