PRINC FILIP ROĐEN JE NA KUHINJSKOM STOLU, OD GAJBE ZA VOĆE NAPRAVILI SU MU KOLEVKU, a onda je na Božić usledio događaj koji mu je PREOKRENUO SUDBINU!

Od izgnanstva do Bakingemske palate!

Princ Filip nije dozvolio da ga traumatično detinjstvo obeshrabri nakon što je kao desetogodišnjak sa majkom na psihijatrijskoj klinici i prognanim ocem, poslat u Veliku Britaniju.

On je zbog takve porodične situacije rano detinjstvo proveo živeći sa rodbinom. Uprkos nizu porodičnih tragedija, imao je neki urođeni šarm, koji će kasnije biti sve prepoznatljiviji.

Kada je napunio 21 godinu bio je jedan od najmlađih poručnika Kraljevske mornarice i pohvaljen je za ulogu u Drugom svetskom ratu. U julu 1943. smislio je plan za odbijanje neprijateljske letelice, spasivši živote mornara na razaraču HMS Valas.

Zbog lepog izgleda mlade žene padale su mu pred noge. Osvojio je holivudske glumice, britanske dame iz visokog društva i na kraju 17-godišnju Elizabeh Vindzor. Princ Filip rođen je 10. juna 1921. godine na kuhinjskom stolu u svojoj porodičnoj kući Mon Repos na grčkom ostrvu Krf. Bio je peto dete i jedini dečak princa Andreja od Grčke i Danske i princeze Alis od Batenberga.

Njegovo poreklo bilo je mešavina Grčke, Danske, Rusije i Pruske s očeve strane, a baka po majci, princeza Viktorija od Hesena, bila je unuka kraljice Viktorije, što ga je učinilo trećim rođakom Elizabete Druge. Porodica je srećno živela u kraljevskom domaćinstvu Filipovog ujaka kralja Konstantina I. Međutim, Grčku je zahvatila politička nestabilnost i kada je imao samo godinu i po dana porodica je bila prinuđena da pobegne pošto je kralj prognan iz zemlje nakon vojne pobune.

U političkim optužbama koje su usledile, Filipov otac, general-potpukovnik grčke vojske, optužen je za veleizdaju nakon što je navodno prekršio naredbu i sa svojim konjičkim pukom napustio bojno polje uoči napada tokom grčko-turskog rata 1919 -1922.

Porodica je britanskim pomorskim brodom HMS Kalipso uspela da pobegne, a novorođenog princa smestili su u "kolevku" napravljenu od gajbe za voće. Odvedeni su u Francusku, nastanili su se u predgrađu Pariza u kući koju im je pozajmila njegova bogata tetka.

Od tada je vojvodino detinjstvo bilo neverovatno nesređeno jer je bio bez stalnog doma. Godinama kasnije, kada ga je novinar Indipendenta pitao kojim jezikom govori kod kuće, on je odgovorio: „Kako to misliš„ kod kuće “?“

Biografu je 2001. godine rekao:"Jednostavno se dogodilo. Porodica se raspala. Moja majka je bila bolesna, moje sestre su bile udate, otac je bio na jugu Francuske. Jednostavno sam morao da nastavitim da živim s tim."

Po završetku školovanja, Filip se pridružio Kraljevskoj mornarici, počevši od Britanskog kraljevskog pomorskog koledža, gde je bio pohvaljen kao najbolji pitomac.

Ostao je u Kraljevskoj mornarici i služio na nekoliko brodova, bio je i u aktivnoj službi protiv nemačkih, italijanskih i japanskih snaga, posle čega je postao vezista.

Foto: ap/ben stansall

U martu 1941. postao  je oficir za kontrolu reflektora na bojnom brodu HMS Valiant i pominjao se u depešama za svoj udeo u bici kod Matapana protiv italijanske flote.

Njegov zapovednik je tada naveo: „Zahvaljujući njegovoj budnosti i uviđanju situacije, uspeli smo da za pet minuta potopimo dve italijanske krstarice.“

Kasnije je napredovao i postao poručnik na razaraču HMS Valas. Imao je 21 godinu kada je postavljen za najmlađeg oficira u službi.

Međutim, na Božić 1943. godine, pošto "nije imao gde posebno da ode", kako je jednom nonšalantno rekao, sa rođakom Dejvidom Milfordom Hevenom otišao u zamak Vindzor. Princeza Elizabeta, koja je tada imala 17 godina, to veče animirana je na način ’koji niko od nas nikada ranije nije video’, napisala je njena guvernanta Merion Kraford.

Taj vikend - večera, filmovi i ples uz gramofon pokazali su se kao prekretnica.

Foto: Tanjug/AP

Posle naknadne posete Vindzoru u julu, Filip je kraljici napisao: "Jednostavno uživanje u porodičnim zadovoljstvima i zabavi i osećaj da sam dobrodošao. Bojim se da nisam sposoban da sve ovo pretočim u prave reči i sigurno nisam u stanju da vam pokažem zahvalnost koju osećam."

Kraljici je posle jednog druženja napisao da mu se, napokon, čini da život ima svrhu. A, onda je priznao i da se zaljubio u Elizabetu "potpuno i bezrezervno, da sve lične, pa i svetske nevolje izgledaju sitno".

Kralj se načelno složio da dozvoli paru da se venča, ali je želeo da sačekaju dok Elizabeta ne navrši 21 godinu. Na početku su kralj i kraljica bili sumnjičavi prema ovoj vezi. Prema Haroldu Nikolsonu, osećali su da je „grub, nevaspitan, neobrazovan i verovatno ne bi bio veran“.

Ali što su ga više upoznavali, to im se više svideo, posebno je Džordž VI cenio njegov iskren manir, šaljiv humor i ljubav prema otvorenom.

Do trenutka kada se princ Filip oženio, u dobi od 26 godina, on je praktično izgubio sve obeležja koja nas sve vezuju za detinjstvo i daju nam identitet. Otac mu je umro u Monte Karlu 1944. godine nakon što je nakupio kockarske dugove.

Po završetku Drugog svetskog rata, Filip je u julu 1951. završio svoju aktivnu pomorsku karijeru, a zatim je počeo da se fokusira na pružanje podrške kraljici nakon njenog stupanja na presto 1952. godine.

Vojvoda je proveo veći deo života u dobrotvornim organizacijama i organizacijama koje rade u očuvanju životne sredine, ili su povezane sa sportom, vojskom i inženjerstvom. Posebno se interesovao za naučna i tehnološka istraživanja.

Takođe je zadržao jake veze sa oružanim snagama, a 1952. imenovan je za admirala Morskog kadetskog korpusa, vrhovnog pukovnika Vojske kadetskih snaga i vrhovnog komandanta vazduhoplovnog korpusa za vazduhoplovnu obuku.

Sledeće godine unapređen je u admirala flote i postavljen za feldmaršala i maršala Kraljevskog vazduhoplovstva. 

Filip je bio istaknuti deo britanskog života, pre svega, kroz ulogu supružnika i pratioca kraljice sa kojom je putovao na većinu njenih turneja u Komonveltu, prilikom državnih poseta u inostranstvu i Velikoj Britaniji. U inostranstvo je često putovao i za svoj račun.

Princ se ponosio sa svoje četvoro dece koju je dobio sa kraljicom.

Foto: Reuters

Princ Čarls, vojvoda od Velsa rođen je 1948. godine, a princeza Ana dve godine kasnije. Par je dobio još dvoje dece: princa Endruja, vojvodu od Jorka, rođenog 1960. godine i princa Edvarda, grofa od Veseksa, rođenog 1964. godine.

Među kraljevskim turnejama koje su na njega imale najveći uticaj bilo je putovanje na Antarktik i Južni Atlantik 1956-57. Od tada je pokušavao da podigne svest javnosti o uticajima čovečanstva na životnu sredinu.

U maju 2017. godine objavljeno je da je vojvoda od Edinburga odlučio da više ne obavlja javne funkcije, ali je i dalje ostao pokrovitelj, predsednik i član više od 750 udruženja sve do svoje smrti.

Vojvoda je bio dobrog zdravlja i u kasnijim godinama, međutim, sa nizom zdravstvnih problema, rasla je i zabrinutost za njega. Abdominalna operacija, infekcije bešike, začepljena koronarna arterija i zamena kuka neki su od problema zbog kojih je bio hospitlaizovan.

U januaru ove godine, kućni lekar je vojvodi i kraljici u zamku Vindzor dao vakcinu protiv koronavirusa. Proveli su miran Božić, a u martu su ponovo bili zajedno nakon što je napustio bolnicu posle lečenja infekcije i intervencije na srcu.

Iz bolnice je u zamak Vindzor vraćen 16. marta nakon mesec dana razdvojenosti od kraljice.