DRAMATIČNO NA GRENLANDU Led se sve više topi, količina nastale vode bila bi dovoljna da PREKRIJE CELU DRŽAVU U VISINI OD 5 CENTIMETARA

Na Grenlandu se led topi zbog porasta temperature na Arktiku i količina leda koja se istopila do sada bi bila dovoljda da pokrije celu državu Floridu pet centimetara.

Prema Danskom meteorološkom zavodu, na Grenlandu se u utorak istopilo više od 8,5 milijardi tona povrsinske mase, a od nedelje ukupno 18,4 milijarde tona, piše CNN.

Iako ukupna količina gubitka leda nije ekstremna kao 2019. godine, veća je površina ledene ploče koja se istopila.

Prema studiji objavljenoj u časopisu Kriosfera, Zemlja je izgubila zapanjujućih 28 miulijardi tona leda od sredine 1990-ih, od kojih je veliki deo sa Arktika, uključujući i ledenu ploču Grenlanda.

"U protekloj deceniji smo već videli da je topljenje površine na Grenlandu postalo sve ozbiljnije i nestabilnije", rekao je Tomas Slater, glaciolog sa Univerziteta u Lidsu, u Engleskoj, i objasnio da će ekstremniji događaji biti sve češći kako se atmosfera kontinuirano zagreva nad Grenlandom.

Na Grenlandu se 2019. godine istopilo 523 milijarde tone leda u more i zbog toga je globalni nivo mora trajno porastao za 1,5 milimetara.

Dok se površina Grenlanda i dalje odmrzava, Slater je rekao da su obaln igradovi širom sveta osetljivi na poplave izazvane olujom, posebno kada se ekstremno vreme poklapa sa osekom.

Očekuje se da će topljenje sa Grenlanda do kraja veka podići globalni nivo mora između dva i 10 centimerara, dodao je Slater.

Dok ljudi oslobađaju gasove sa efektom staklene bašte, zagrejana atmosfera odmrzava svež beli led koji odražava suncevu energiju nazad u svemir, i to otkriva tamniji led ispod kojeg apsorbuje solarnu energiju i uzrokuje više topljenja.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.