ZBOG ČEGA GORI POLA EVROPE?! Detaljna analiza požara koji ne prestaju da divljaju... /FOTO/

Šumski požari koji divljaju ovog leta Evropom, bez obzira na to da li su izazvani prirodno ili ljudskom rukom, pojačani su sušama i ekstremnim vrućinama, piše Dojče vele i dodaje da su ljudi poslednjih decenija naučili da spasavaju živote, ali ne i šume

Letnji požari su prirodni i često neophodni deo životnog ciklusa mediteranskih šuma - podstiču i obnovu i biodiverzitet. Ljudi u tim regionima su naučili da se bolje nose sa uobičajenim godišnjim požarima, tako da je - od 1980. registrovan pad broja i intenziteta požara.

Ali poslednjih godina požari su često eskalirali - daleko iznad njihove normalne veličine i intenziteta.

Razorni požari 2017. i 2018. odneli su stotine života na području od Turske do Španije, a jakih požara je bilo i u zemljama u centralnoj i severnoj Evropi, uključujući Švedsku.

Takvi nezapamćeni požari neizbežno su povezani sa ekstremnim sušama i toplotnim talasima.

Za požare su podjednako krivi prirodni uzroci, poput munja, kao i ljudi koji ih podmeću. Ali ekstremna vrućina povećala je njihov intenzitet i pravi je krivac za katastroflno uništavanje po navedenim regionima, navodi DW.

 

Foto: Tanjug/AP

Juli 2021. bio je drugi najtopliji ikada zabeležen u Evropi i treći najtopliji na svetu. U Grčkoj je dostignuta temperatura od 47,1 stepeni Celzijusa. Evropski rekord je zabeležen takođe u toj zemlji - 1977. godine sa 48 stepeni, a 1987. je samo u Grčkoj u požarima poginulo više od 1.500 ljudi.

Ipak ove godine nema ni približno toliko ljudskih žrtava - ali je do 5. avgusta u Evropi izgorelo bar 55 odsto više površina nego što je to bio prosek u prethodnih 12 godina.

 

Foto: Tanjug/AP

Krivac zastarelo upravljanje šumama

Za to je krivac zastarelo upravljanje šumama, a ponekad čak i prekomerna zaštita šuma. Primera radi, 1. avgusta planula je gradska borova šuma u italijanskom gradu Peskari - 800 ljudi je moralo da se evakuiše. Ali pošto je to područje zaštićeni rezervat prirode, ne podleže upravljanju šumama, koje uključuje redovno čišćenje podrasta ili podvrgavanje kontrolisanim požarima.

- U većini mediteranskih regija, trenutna politika upravljanja šumskim požarima previše je fokusirana na suzbijanje požara a ne na prilagođavaje tekućim globalnim promenama - napisali su autori studije (2021.) "Razumevanje promena požara u južnoj Evropi".

 

Foto: Tanjug/AP

Dakle, globalno zagrevanje povećava učestalost i ozbiljnost vremenskih uslova koji podstiču požare - to dokazuju neviđeni požari širom Australije i Kalifornije poslednjih godina.

 

Klimatske promene povećale rizik

Klimatske promene povećavaju rizik od šumskih požara u celoj Evropi - uključujući centralne i severne regione koji obično nisu skloni požarima.

 

Foto: Printskrin Youtube/CBS news

Prema Evropskoj agenciji za prirordnu okolinu (EEA), područje u regionu mediterana koje strada u požarima u poslednjih 40 godina se neznatno smanjilo, i to uglavnom zahvaljući naporima za kontrolu požara.

 

Slično kao 2018. godine

Prema EEA trenutne rekordne suše i toplotni talasi širom mediteranske regije podsećaju na događaje iz 2018. godine kada je više zemalja pretrpelo katastrofalne požare. U Grčkoj je te godine više od 100 ljudi stradalo u požarima na Atiki - najsmrtonosnijem požaru u ovom veku nakon požara "crne subote" 2009. u Australiji.

 

Foto: AP/Photo

Emisija CO2 se ne smanjuje dovoljno brzo da ograniči ovo zagrevanje, uprkos poznatim klimatskim sporazumima.

 

Globalna emisija CO2 porasla je za 60 odsto

- Od 1990. globalna emisija CO2 porasla je za 60 odsto - rekao je za DW Mođib Latif, naučnik u Helmholcovom centru, dodajući da će nakon usporavanja 2020. povezanog s pandemijom emisija CO2 ponovo porasti 2021. godine.

 

Foto: AP/Photo

Koje su posledice?

 

Kada je reč o posledicama, globalno gledano, požari su odgovorni za značajne emisije gasova sa efektom staklene bašte i za pet do osam odsto od 3,3 miliona smrtnih slučajeva uzrokovanih lošim kvaliteta vazduha, izveštava Karbon Brif, grupa koja se bavi klimom.

Jeste da emisija CO2 usled požara poslednjih decenija - opada - takođe zbog poboljšane zaštite od požara, ali ostaje problem intenziteta požara, koji ima dalekosežniji efekat na sumu CO2 u atmosferi - jer šume izgore tako temeljno da više ne rastu i ne prečišćavaju vazduh.

 

Foto: AP/Photo

Emisija CO2 od ekstremnih požara širom jugozapadne Evrope 2017. - od Pirinejskog poluostrva, preko južne Francuske i Italije - bila je najveća od bar 2003. godine.

Poređenja radi: izuzetno veliki požari 2003. doveli su do emisije iste količine štetnih gasova kao i čitava (industrijska) zapadna Evropa.

A ako intenzitet požara 2021. uništi značajan deo šuma povećanje CO2 moglo bi biti još razornije za klimu.