DA LI JE NA KOSMETU MOGUĆ AVGANISTANSKI SCENARIO?! Kakve su sličnosti terorističke OVK i talibana i kakve su njihove veze sa SAD?!

Politički jezik je osmišljen tako da laž zvuči kao istina, a ubistvo vredno poštovanja, rekao je Džordž Orvel. Nekadašnji američki prijatelji, pa protivnici, talibani - vratili su se na vlast i najverovatnije će Amerika morati da gradi prijateljske odnose sa njima. Teroristi će opet postati dobri momci

Američki predsednik Džimi Karter nije verovao da će Sovjeti intervenisati u Avganistanu 1979. godine dok su pristizali obaveštajni podaci da se vladavina Muhameda Dauda Kana bliži kraju.

Ipak, Karter je dozvolio agentima CIA da se povežu sa pakistanskom obaveštajnom službom ISI i da preko nje krene sa naoružavanjem mudžahedina. Nekoliko meseci pre intervencije Sovjeta, mudžahedini su od Amerike već dobili naoružanje vredno pola miliona dolara.

Foto: AP/Photo

Ronald Regan je nastavio sa podrškom mudžahedina, što je američke poreske obveznike koštalo oko 3 miliona dolara. Kako ratu nije bilo kraja, Amerika je povećavala svoj "doprinos", počelo je sa 20 - 30 miliona godišnje da bi od 1987. godine Amerika u "borce za slobodu" investirala 630 miliona dolara godišnje.

Američki cilj je bila pobeda u "Hladnom ratu". Po pravilu "neprijatelj mog neprijatelja je moj prijatelj" - nemilice su ubacivali velike količine novca kako bi Rusi "iskrvarili".

Američke vlade su za sve vreme Avganistanskog rata naklonost javnosti dobijali promovišući mudžahedine kao "borce za slobodu" kroz medije i flimsku industriju, poput filma "Rambo 3" gde glavni junak pomaže mudžahedinima u borbi protiv "zlih Rusa".

Jedan od očeva modernog džihada, Abdulah Azam, putovao je svetom promovišući ideju "Samo džihad i puška - bez pregovaranja, konferencije i dijaloga", pod pokriviteljstvom CIA kako bi proširio ideju džihada i "borbe za slobodu".

Ironično, jedan od njegovih najbližih sledbenika bio je i Osama bin Laden, zbog kojeg je Amerika napala Avganistan 2001. godine i, poput Sovjeta, nakon 20 godina "iskrvarila" i pobegla prepuštajući je talibanima.

Talibani (učenici) pojavili su se 90'ih kao zaštitnici tradicionalnih vrednosti, a najveći deo njih su bili mudžahedini koji su se borili protiv Sovjeta.

Od terorista do borca za slobodu - i obrnuto

Američki "Vašinton post" je 1998. godine objavio intervju sa bivšim direktorom CIA Džejmsom Vulzijem u kojem je upitan za veze sa teroristima OVK poznatim po zverskim zločinima i narko vezama.

- Kako mislite da će Amerika održati međunarodni kredibilitet ako pomognemo OVK da uništi Srbiju i rasture Jugoslaviju kao nacionalni etintet? Kako ćemo odbraniti našu poziciju boraca protiv globalnog terorizma ako pomažemo terorističku mrežu da postigne svoj cilj svrgavanja vlasti? - upitali su novinari američkog lista Džejmsa Vuzija.

Foto: worldstatesmen.org

- Znate, mnogi od tih boraca OVK gine, i zamenjuju ih albanski volonteri. Kroz istoriju smo se udruživali sa tiranima kako bi smo savladali još strašnije tirane. Bili smo na strani Staljina koji je bio najveći ubica kako bi smo pobedili još goreg, Adolfa Hitlera. Mislim da ako pomažemo OVK nije ništa gore od pomaganja Staljinu. Bitno je udružiti se sa đavolom samo dok se gori neprijatelj ne pobedi - tvrdio je tada Vulzi, sugerišući da će doći vreme kada će okrenuti leđa albanskim teroristima.

Pre same zločinačke intervencije i napada na Jugoslaviju, veliko nezadovoljstvo zbog otvorene saradnje sa OVK teroristima iskazivali su i agenti američke agencije DEA, koji su bili svesni da američka vlada sarađuje sa "jednim od najvećih dilera droge na svetu".

Američki odbor za nacionalnu solidarnost preneo je reči neimenovanog agenta koji je, frustriran saradnjom američke vlade sa teroristima, izjavio: Bili su teroristi sve do danas, ali sada zbog politike postaju - borci za slobodu.

Za razliku od Hladnog rata, svoje interese u svetu sada mnogo snažnije iskazuju Rusija i Kina. Nekim od lidera zločinačke organizacije OVK - Hašimu Tačiju, Kadriju Veseljiju, Redžepu Seljimiju i Jakupu Krasnićiju se već sudi u Hagu. Do sada se pokazalo da Ameri ne mogu da računaju na apsolutnu poslušnost albanskih lidera na Kosovu i Metohiji, a sa druge strane, svesni su da Rusija i Kina ne bi dozvolile da se stvori "politički vakum".

Ukoliko, poučeni uskustvom, pokušaju da se definitivno ograde od svojih "albanskih prijatelja", kojima su zločinačkom agresijom nad Jugoslavijom "podarili" srpsku zemlju, epilog bi mogao da im se obije o glavu i da Rusija ili Kina, koje su ekonomski već prisutne na Balkanu, stave tačku na besramne ucene i svojevolju albanskih predstavnika na Kosovu i Metohiji.