NE ZNA SE BROJ POSLANIKA Kako Nemci glasaju?

AP Photo/Michael Probst

09:33 Svet 0

Informer.rs/Tanjug/Beta | 26. 09. 2021.

NE ZNA SE BROJ POSLANIKA Kako Nemci glasaju?

Danas do 18 sati građani će na biralištima imati priliku da izaberu nekog od kandidata za 20. saziv Bundestaga, a broj poslanika koji, u još uvek aktuelnom sazivu iznosi 709 mogao bi da bude i veći


U Nemačkoj su jutros otvorena birališta na kojima građani biraju 20. saziv Bundestaga, a u saveznim pokrajinama Berlin i Meklenburg-Zapadna Pomeranija (Mek-Pom) biraju se i pokrajinski parlamenti.


Na izborima pravo glasa ima oko 60,4 miliona Nemaca, što je gotovo milion birača manje nego pre četiri godine na prethodnim parlamentarnim izborima 2017. godine, prenose agencije.

Oko 2,8 miliona ljudi glasa prvi put na izborima za Bundestag.

Nemačka je podeljena na 299 izborne jedinice, od čega ih je najviše u najmnogoljudnijoj saveznoj pokrajini Severnoj Rajni-Vestfaliji (64), a najmanje u saveznoj pokrajini-gradu Bremenu (2).

AP Photo/Markus Schreiber



Ove godine se zbog pandemijskih uslova očekuje i rekordan broj glasača koji će glasati na daljinu.

Kako se navodi, njihov broj je u stalnom porastu poslednjih godina. Na izborima 2017. godine je na taj način glasalo 28,6 odsto birača, a predviđa se da će na ovim izborima putem pošte glasati gotovo 40 posto.


Dvadeseti saziv Bundestaga bi mogao da bude i najveći do sada

Aktuelni saziv Bundestaga sa 709 poslanika najbrojniji je u istoriji Savezne Republike Nemačke, a posle izbora 26. septembra u njemu bi moglo da se nadje i više od 900 poslanika, piše Dojče vele dodajući da je u svetu brojniji samo Narodni kongres Kine koja ima skoro 17 puta više stanovnika od Nemačke.

Prema Statutu, nemački parlament bi trebalo da ima 598 poslanika, ali je njihov broj povećavan od izbora do izbora. Samo na poslednjim izborima pre četiri godine, Bundestag je dobio novih 78 članova.

Razlog za to povećanje leži u komplikovanom nemačkom Izbornom zakonu sa dva glasa. U Nemačkoj postoji 299 izbornih jedinica gotovo iste veličine. Ko dobije najviše (prvoizabranih) glasova u nekoj izbornoj jedinici, taj odlazi u Berlin kao direktno izabrani kandidat.

Drugim glasom biraju se kandidati sa liste koju su stranke sastavile pre izbora. Na taj način se dodeljuje dodatnih 299 mandata, što čini ukupno 598 mesta u parlamentu. Broj (drugoizabranih) glasova odredjuje relativnu snagu stranke u Bundestagu.

Tanjug


Činjenica da Bundestag sada ima znatno više poslanika nego što je to zakonski predvidjeno, posledica je takozvanih "preostalih" ili "visećih mandata". Oni se dodeljuju kada stranka u nekoj saveznoj pokrajini dobije više direktnih mandata nego što joj pripada na osnovu drugog glasa kojim se odredjuje koliko poslaničkih mesta će stranke imati u Bundestagu.

S obzirom na to da velike stranke imaju najveće mogućnosti da osvoje direktne mandate, njima pripada većina takvih poslaničkih mesta. Na primer, na izborima 2017. Demohrišćani (CDU/CSU) su dobili 43 od ukupno 46 "preostalih" ili "visećih" mandata, a male stranke izašle su potpuno praznih ruku i nakon toga podnele tužbu pred Saveznim ustavnim sudom – i to uspešno.

Prve procene oko 18 sati, nepotpuni službeni rezultati oiko ponoći



Prve procene na temelju izlaznih anketa biće objavljene odmah po zatvaranju birališta u 18 sati, a rezultati na temelju prebrojanih glasova stizaće tokom večeri.

Prvi nepotpuni službeni rezultati očekuju se oko ponoći.

AP Photo/Markus Schreiber


Za razliku od prethodnih, ove godine se tri stranke bore za mesto šefa vlade, a moguće je da nijedna od njih neće moći da formira većinu u Bundestagu sa samo jednim koalicionim partnerom.

To su Hrišćansko demokratska unija (CDU), Socijaldemokratska stranka i stranka Zelenih.
 



Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.