"JA, KAO VOJNO LICE, SMATRAM DA JE OVO PRIPREMA ZA RAT!"

Povećavanje snaga NATO-a na granicama Belorusije i jačanje vojne komponente Poljske može se smatrati kao kompleks mera za pripremu rata, izjavio je ministar odbrane Belorusije Viktor Hrenjin

„Za nas je ovo alarmantno i zabrinjavajuće da se tako nešto događa. Ja, kao vojno lice, smatram da je to priprema za rat“, rekao je ministar u intervjuu „Al Džaziri“.

On je izjavio i da ne shvata razloge takvih akcija.

„Zbog čega? Mi nekoga ugrožavamo? Ne. Mada Zapad govori o ruskoj pretnji. Da, sve je to nepravda, Rusija ne planira nikome da preti, kao i mi koji smo deo Savezne države. Rusija je naš strateški saveznik. To su izmišljotine kako bi se pred javnosti opravdala militarizacija“, podvukao je Hrenjin. On je dodao i da je trenutno jako teško davati bilo kakve prognoze kako će se razvijati događaji i rekao da ga trenutna situacija podseća na događaje pred Drugi svetski rat.

„Bojim se da se isto dešava i sada. Da li se nalazimo na nekom stadijumu određene pripreme za uzaverli momenat“, dodao je on.

Poljska veštački stvara migrantsku krizu, jer želi da zaradi političke poene ili teži finansijskim ciljevima, izjavio je ministar.

„Smatram da je to veštačka kriza. Situacija je napumpana, posebno što se tiče Poljske – žele na tome da zarade neke političke dividende. Možda, da reše neka finansijska pitanja“, istakao je ministar.

Hrenjin je podvukao da migrantska kriza Belorusiji nikako ne odgovara, ni u ekonomskom, ni u političkom, ni u vojnom planu. On je ujedno i opovrgao izjavu Poljske da su beloruski vojnici umešani u migrantsku krizu.

„Što se toga tiče, ne dopadaju nam se dejstva Ministarstva odbrane Poljske koje nas, vojsku neosnovano okrivljuje za učešće u krizi, kao da mi njome upravljamo“, rekao je Hrenjin.

Tokom prošle nedelje pored granice Belorusije i Poljske je formiran kamp za migrante u kome je bilo više od 2.000 ljudi. Migranti su 16. novembra pokušali da probiju granicu i uđu u Poljsku.

Foto: AP/Photo

Podsetimo, odnosi Vašingtona, EU i Minska eskalirali su nakon predsedničkih izbora u Belorusiji u avgustu 2020.godine. Prema podacima Centralne izborne komisije Belorusije, Aleksandar Lukašenko je pobedio sa 80,1 odsto glasova. Opozicioni kandidat Svetlana Tihanovska osvojila je 10,1 odsto glasova. Vlast u Belorusiji je izjavljivala da su protesti u zemlji koordinisani u inostranstvu.

Predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko je krivio Zapad da se meša u situaciju u Belorusiji i naveo da nemire stvara SAD i Evropa. Evropska unija, Velika Britanija, SAD i Kanada su uvodile sankcije protiv beloruskih zvaničnika i kompanija, okrivljujući Minsk za kršenje izbora i ljudskih prava.