ZBOG ČEGA UVEK ZVONE DVA PUTA I DA LI SU ZAISTA NERVOZNI? Otkrivamo sve prednosti i mane jednog od najstarijih zanimanja u Srbiji!

Spada u jedno od najstarijih i nekada veoma popularnih zanimanja, kada su ljudi bili vezani za sve ono što je poštar donosio. Menjalo se sveukupnim napretkom u komunikacijama, ali nikada nije nestalo

Foto:  

Trideset godina je kako Predrag Marković (61) raznosi pošiljke na dobro poznatom rejonu u Zemunu. 

Marković se priseća kako je karijeru započeo ratnih devedesetih godina, u nimalo lako vreme za našu zemlju. Spletom okolnosti zaposlio se u Pošti Srbije gde je ostao sve do danas.

Sa Predragom smo razgovarali o prednostima, ali i manama ovog specifičnog zanimanja. 

- Fizički rad nije problem, na to smo navikli, više je mentalne prirode. Rad sa ljudima koji nisu uvek raspoloženi može da bude neprijatan, ali sa osmehom sve prevazilazimo. Mi smo profesionalci, imamo kondicije i možemo i više da radimo. Prosečni naši rejoni su oko sedam kilometara. Međutim, dok dođem na posao i dok sve završim, obično bude desetak kilometara - objašnjava poštar. 

Foto: Informer

Po čitav dana na nogama, u vremenskim uslovima koje ne biraju sami. Naučili su da ne obraćaju pažnju na prilike, već se naoružaju odgovarajućom zimskom ili letenjom uniformom i kako Predrag ističe - osmehom. 

Markovićevi radni zadaci uključuju prijem, sortiranje, raznošenje pošte i isporuku. Prednosti ovog zanimanja su te što posao nije monoton, svaki dan je drugačiji, a rad sa ljudima, iako ponekad naporan, puni čoveka pozitivnom energijom.

Foto: Informer

- Ako poštar radi duže na terenu, iako gledam da budem na distanci što se tiče službenog odnosa,  neminovno dolazi da se sa nekim porodicama saživiš. Neprijatnih događaja ima. Ne možeš uvek samo lepe vesti da donosiš. Dešava se da nosimo vest da je neko preminuo. U vreme korone i to se dešavalo. To zna da bude dosta neprijatno. Sve što se dešava, bilo lepo ili ružno, tu smo mi. I budemo prisutni i u vreme hiperinflacije, ratova, nažalost i korone koja nas je zadesila. Kada niko nije izlazio, mi smo bili na terenu i radili. Kao i neke druge profesije, sve vreme smo bili prisutni i na usluzi građanima - kaže Marković. 

Iako se može čuti da bi poštarsko zanimanje moglo u budućnosti nestati, a ljudi biti zamenjeni mašinama, čini se da radnici imaju posla više nego ikada.

Foto: Informer

Kontinuirano radi na modernizaciji, osavremenjavanju i poboljšanju uslova rada kako za korisnike, tako i za zaposlene u ovoj firmi sa traducijom dugom skoro dva veka.

Marković nam otkriva koje bi osobine trebalo da poseduje poštar budućih genaracija.

- Treba da budu ljubazni, da rade sa osmehom, da rade tačno, precizno kao što sam ja svih ovih 30 godina - ponosno navodi Predrag. 

Pitali smo Markovića da li je svestan značaja posla koji obavlja, ali i da li su naši sugrađani svesni činjenice da su mi ovi tihi heroji uvek na usluzi.

Foto: Informer

- Svestan sam, kao i sve moje kolege, ne samo u Beogradu nego širom Srbije. Moj teren čine stambene zgrade i to mi olakšava posao, ali ne smemo zaboraviti da ima kolega koji rade u ruralnim područjima, na planinama i nije im nimalo malo. Svakako mislim da smo mi tihi heroji Beograda - poručuje za kraj razgovora naš sagovornik.