KAD SU STIGLI REZULTATI, SAMO ME JE PRESEKLO NA POLA! Potresna ispovest Zore Marjanović, medicinske sestre u bazi za testiranje u Urgentnom centru u Beogradu!

Urgentni centar u Beogradu radi 365 dana u godini i zbrinjava najteže slučajeve, bilo da su pozitivni ili negativni na koronavirus. Da bi se sprečilo širenje zaraze, svaki pacijent koji bi ušao u ovu ustanovu bio je podvrgnut testiranju. Na hiljade ljudi prošlo je kroz njene ruke, a ona se nijednog trenutka nije uplašila niti pomislila da odustane.

Ovo je priča o hrabroj Zori Marjanović, medicinskoj sestri Urgentnog centra koja radi u bazi za testiranje na koronu.
- Sve je bilo novo i nismo imali pravo na grešku. Ali najstrašnije je bilo kada sam prvi put obukla opremu iz koje su mi virile samo oči. Osećala sam se čudno, pomalo uplašeno - priča Zora i nastavlja:

Imali smo zadatak da svakom pacijentu koji uđe u Urgentni uradimo PCR, ali i zaposlenima koji su imali simptome. Nakon što uzmemo bris, ubacujemo podatke u bazu i šaljemo za laboratoriju "Vatreno oko". Proverava se bezbroj puta, jer su to jako bitne stvari. Međutim, tu nije bio kraj. Naše radno vreme se nastavljalo i kod kuće. Morali smo da proveravamo podatke, da detaljno pogledamo svaki nalaz. Nismo imali vremena ni da se odmorimo, naspavamo. Ali kada radiš u sjajnom timu, sa koleginicom koja je kao moja druga polovina, nekako je sve bilo lakše. Pa valjda zato umor nismo toliko ni osećale. Iako je bilo dana kada sam mislila da nećemo više moći, kada nas je sve stizalo, kada smo se osećali nemoćno, ali nismo imali izbora!

Na pitanje kako se osećala kada je stigao rezultat prvog zaraženog pacijenta, bez zadrške je rekla:
 

- Samo me je preseklo na pola. Prepala sam se. Pomislila sam kako li će njemu biti kada se ja ovako osećam. I tada sam sebi rekla da ne smem da se zarazim i da moram da se čuvam. Nisam imuna ostajala ni na te susrete sa pacijentima kada uđem obučena u skafander i kada moram da ih testiram. Oni su preplašeni. Sebe već vide u kovid-bolnici, na aparatima. Zato smo vodili računa i o pristupu. Morali smo da im objasnimo o čemu se radi, da ih smirimo, našalimo se, ispričamo se sa njima. Bilo mi je teško i kada sam testirala kolege. Osećala sam se tužno, nemoćno. Jer odmah pomislite šta ako mu se stanje pogorša, ako mora u bolnicu, na respirator?!

Da bi se ova pošast što pre završila, Zora je za kraj našeg razgovora apelovala na ljude da se vakcinišu i da poštuju mere!
 

- Bitno je da sada pokažemo odgovornost i slogu. Da konačno zatvorimo izolaciju, skinem opremu i da izgrlim i izljubim sve svoje kolege, prijatelje, porodicu. Da se ovakav period nikada više ne ponovi - poručila je jedna od heroina iz beogradskog Urgentnog centra!