NESREĆNA SUDBINA PORODICE NEMET IZ NOVOG MILOŠEVA! Žive bez struje sa četvoro dece u tuđoj, trošnoj kućici i BORE SE ZA SVAKI ZALOGAJ HLEBA!

Tibor i Dijana podižu tri sina i ćerkicu obolelu od epilepsije u trošnoj kući bez osnovnih uslova za život

Da li biste mogli da zamislite život bez struje i kupatila u 21. veku? Porodica Nemet iz sela Novo Miloševo kraj Zrenjanina to ne zamišlja, jer oni već devet godina žive u mraku i bez osnovnih uslova za život.

Obroci na podu i kupanje u koritu svakodnevica su ove šestočlane porodice koja živi u dve prostorije sa ispucalim zidovima i hladnim podovima.

Tibor (30) i Dijana (31) već 11 godina žive u slozi i ljubavi, izrodili su četvoro dece, ali sudbina im nije naklonjena. Zbog neslaganja sa ocem, Tibor je, pričaju nam, odlučio da se sam bori za svoju porodicu.

Najgore mu je, priznaje nam, kad svi legnu da spavaju.

- Vrte mi se razne misli po glavi - šta ću, da li ću moći svojoj deci da obezbedim bolji život. Najtužnije mi je kad mi traže nešto normalno i osnovno, a ja ne mogu to da im pružim - priča sa suzama u očima i dodaje da nikada neće prestati da se bori.

- Nije mi teško da radim po ceo dan da bi oni imali više, ali ovo nije naša kuća. Ne mogu ni da je renoviram, jer se može pojaviti vlasnica i reći da hoće da je proda i onda je sve uzalud - priča nam.

Prihvata da radi šta god mu se ponudi, a trenutno radi na lokalnom stovarištu više od devet sati dnevno, i to za nadnicu od 1.700 dinara.

Dijana brine o kući i deci, a posebno je zabrinuta zbog najmlađe Marine (2), koja boluje od epilepsije i koju ne žele da prime u vrtić.

- Teško nam je zimi. Noć rano pada, a hladno je. Otkad imamo šporet na drva, mnogo nam je lakše. Ne želim da mi deca zauvek pristanu na ovo - kroz suze nam govori Dijana. - Volela bih samo da budu skromni i da budu dobri ljudi.

Tibor (11) i Kristijan (9) su školarci koji se naizgled ne razlikuju od ostale dece, a nije im prijatno kad kažu da bi voleli da imaju kupatilo. Mali Lazar (4) priča da je video da neka deca imaju tablet i da bi ga to mnogo obradovalo....