SAMO TI JE U GLAVI "DA STIGNEM NA VREME"! Potresne ispovesti vozača saniteta iz Majdanpeka - oni su NEVIDLJIVI HEROJI EPIDEMIJE KORONE!

U godini teške borbe protiv nevidljivog neprijatelja među prvima često su se nalazili vozači popularnih "džampera" ili sanitetskih vozila Doma zdravlja "Dr Veroljub Cakić" u Majdanpeku

Život na točkovima, gazeći kilometre svakoga dana pod veoma teškim vremenskim prilikama, prevozeći najteže pacijente po 500 kilometara, nekada i više puta u toku jednog dana svrstao ih je u heroje ove pandemije.

Zato smo Saši, Dejanu, Mirku, Aci, Željku, Nikoli i Nebojši želeli da da damo prostora, kažemo neku lepu reč o njima, jer je to najmanje što može da se učini za dela ovih ljudi.

Rano ujutru svu petoricu smo zatekli u svojim prostorijama kako se spremaju za novi dan. Bili su umorni od dugih i stresnih vožnji, neprospavanih noći, ali ipak nasmejani i gostoprimljivi. Dočekali su nas domaćinski sa kafom.

- Trenutno nas je petorica. Najstariji Aca (62) na bolovanju je, a Nikola je jutros rano u šest krenuo za Beograd. Mirko (31) inače, najmlađi među nama, noćas se vratio sa puta, a ja upravo za nekih sat vremena krećem za Sokobanju - bio je kratak raport Nebojše Surua, poznatijeg pod nadimkom Pepe.

I tako je skoro svaki dan, nekada budu i mnogo teže situacije.

- Kada u toku dana vozimo po nekoliko bolesnika sa teškom kliničkom slikom, pa i po nekoliko puta dnevno odlazimo u Niš, Kruševac, Beograd.... Neretko se dešava, da krenemo u bolnicu u Sokobanju, tamo nam jave da imamo pacijente za povratak kućama iz kruševačke bolnice. Tada odlazimo po njih i vraćamo se u Majdanpek gotovo pred zoru. Odmorimo sat-dva, pa ujutru ponovo na put i tako već godinu dana. Navikli smo da smo dostupni 24 sata i da nikada ne čudi da oko 3 izjutra, kada dođemo kući, na zvono telefona koje ukazuje na hitan slučaj, pod obavezno ne praveći pitanje, odmah krenemo dalje. Uklapamo se, kod nas nema pitanja zašto ja a ne neko drugi... To je naš, posao naša obaveza, koju ispunjavamo bez reči - priča Nebojša, koji je tek nakon tri godine među trojicom kolega skoro dobio stalno zaposlenje.

Foto: Privatna arhiva

- Pamtiću ovogodišnji doček Nove godine celog života. Tačno u ponoć vozio sam zaraženog pacijenta iz Knjaževca u Klinički centar "Niš". Samo mi je bilo u glavi da stignem na vreme i da njima bude dobro, ništa drugo nisam poželeo u toj noći - iskren je najmlađi među sedmoricom vozača Mirko Maksimović, a kolega Nebojša dodaje:

- Bilo je mnogo teških situacija. Majdanpek je mali grad, svi se znamo, pa je tim gore kada nekoga voziš sa strepnjom i razmišljanjem da li ćeš ga opet videti. Svaka situacija za nas je jednako stresna i kada je najstariji pacijent i kada je najmlađi. Ali, ipak, posebno izdvajam dan kada sam vozio bolesnu bebu staru svega 15 dana... Srećom, sve je dobro prošlo - kaže Nebojša.
 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.