MOŽE I BEZ GLUTENA, ŠEĆERA I ALERGENA! Sestre Kovač vlasnice su JEDINSTVENE FIRME U SRBIJI! Pogledajte novu epizodu serijala "Uspešne žene Beograda"!

Upornost, znanje i volja dve sestre izrodili su prvu domaću fabriku bezglutenske hrane u Srbiji!

 

Dajana Kovač, doktor biotehničkih nauka, i Aleksandra Kovač, diplomirani ekonomista, prepoznale su potrebu ljudi za zdravom ishranom i bezglutenskim proizvodima i osnovale firmu "Aleksandrija Fruška gora". Kažu, nije uvek bilo lako da istraju na svom putu, ali da su se trud, školovanje i rad na kraju isplatili.

Dajana objašnjava da njihovi proizvodi podrazumevaju čitavu grupu proizvoda koje je čovek svakodnevno navikao da ima na svom stolu. Razlika je u tome što su oni 100 odsto bez glutena, što potvrđuje sertifikat "Pancert Novi Sad", na osnovu laboratorijskih ispitivanja i stručnog mišljenja koje je izdao Centar za ispitivanje namirnica iz Beograda.

Foto: printscreen

- Pravimo sve od brašna bez glutena: dvopeke, namaze, keksiće, testenine, kolače, keks i krekere. Osnova za tu ideju bila nam je da napravimo nešto što svi ljudi vole, ali da je i zdravo. Cilj je da naša hrana dođe do obolelih od celijakije, šećernih bolesnika, ali i dece i svih onih koji žele zdravo da se hrane. Sve to je ogroman izazov - kaže ona.

Dok je Dajana vodila računa da razvije domaću tehnologiju za proizvodnju bezglutenskih proizvoda, i to jedinstvenu i u svetu, njena sestra Aleksandra bavila se finansijama i ekonomijom, koja je važan deo u funkcionisanju jedne firme. Ona objašnjava da je prvi korak - osnivanje preduzeća - veoma lak.

- Otišla sam u Agenciju za privredne registre i podnela dokumentaciju za otvaranje naše firme. Tamo sam se posavetovala i sa pravnom službom, i ništa nije bilo komplikovano. Sve je bilo gotovo za pet dana, kada je stigla odluka da je firma osnovana kao D. O. O. preduzeće - priseća se Aleksandra prvih koraka u razvoju njihovog biznisa.

Ona dodaje da su izradile i biznis-plan kako bi napravile dobru podlogu za sve uspehe koji su usledili, a predano su radile i na "jačanju" marketinga i proširenju asortimana. Bile su u potrazi za stalnim napretkom.

Foto: printscreen

- Na ekonomskom fakultetu sam učila kako se pravi biznis-plan. On je bio neophodan, jer su sredstva koja smo uložile na početku našeg posla bila deo nasledstva, a morale smo i da podignemo dodatne kredite. Zbog toga nismo smele da ulazimo u rizik i da ne napravimo biznis-plan, koji nas je vodio na samom početku posla - objašnjava Aleksandra.

Osim svojih ulaganja, ove upešne žene su imale i pomoć države:

- Najznačajnija državna pomoć bila je iz Fonda za inovacionu delatnost, kada su posebni konkursi bili raspisani za ljude sa idejama, bilo da su mlađi preduzetnici ili već imaju svoj posao. Mi smo bile one koje smo već radile i i imale nekoliko godina iskustva, što nam je značilo, zato što smo uspele da sa dodatnim sredstvima našu proizvodnju još unapredimo - priča Dajana.

Foto: printscreen

Ona savetuje da svaki inovator treba da podnese prijavu za patent, koja je vrlo jednostavna. Dodaje takođe da, iako je imala ponude od inostranih instituta i firmi da svoju inovaciju unovči, ostala je lojalna svojoj državi.

- To se radi u Zavodu za zaštitu intelektuane svojine. Na njihovom sajtu imate sve formulare koje treba da popunite, kao i primer već registrovanog patenta. Iako sam imala mnogo ponuda od stranih instituta i firmi, odlučila sam da svoj patent ne prodam, već da ostanem u državi Srbiji i da moja tehnologija ostane u našoj zemlji - dodaje ona.