IMA POSLA KO HOĆE DA RADI! Ovaj zanat je pred izumiranjem, a posla ima preko glave - poručuje gazda Mićko!

Radnja poput Mićkove jedinstvena je po tome što osim obućarskih usluga nudi i tašnerske, a tešnera je u prestonici ostalo svega nekoliko

 

Već 8 godina dvadesetšestogodišnji Milenko Božić, zvani Mićko, u svojoj radionici popravlja cipele, tašne pa čak i kofere. Po struci frizer, obućarski zanat učio je uz svog oca kao dete, a tek kasnije opredelio se da mu to bude osnovno zanimanje. Sa Mićkom smo razgovarali o tome zbog čega se odlučio za posao obućara, kako se postaje profesionalac, kako i da li obućarstvo kao stari zanat opstaje u 21. veku. 

- Prve korake u poslu napravio sam sa 14 - 15 godina, u periodu srednje škole. Naprosto. trebalo je nešto da se zaradi i krenuo sam da radim sa tatom. Nije mi se posao dopao u početku, ali brzo sam ga zavoleo. Glavni razlog je to što nije monoton, za ovih 8 godina nisu mi se pojavila dva ista zadatka. Čak i ista roba kad dođe, sve je različito - to je ono što me najviše privuklo - kaže Milenko. 

- Ovo je posao koji je dosta izumro. A obućarski zanat najviše se prenosi sa kolena na koleno, odnosono sa oca na sina. Ili napropsto, ako neko vidi u kompletnom tom poslu perspektivu... Ja je recimo vidim - uz osmeh priča gazda Mićko.

Foto: printscreen

Radnja poput Mićkove jedinstvena je po tome što osim obućarskih usluga nudi i tašnerske, a tešnera je u prestonici ostalo svega nekoliko. Zbog toga je potražnja, preka Milekovim rečima, ne velika nego prevelika, a mušterije raznolike.

- Mušterije donose od kineske obuće do skupih firmiranih stvari, koje su muka živa za rad, jer se sve radi pipavo. Starijim sugrađanima se trudimo da maksimalno izađemo u susret što se tiče cene, iako mislim da se neke stvari ne isplati popravljati s obzirom da se radi o robi koja je sama po sebi bezvredna. Mi u radionici imamo i skuplje i jefitinije materijale i cenu formiramo prema onome što klijent traži - objašnjava obućar. 

Najskuplja usluga, koju je gazda Mićko naplatio, bila je popravka cele dizajnirane torbe. Naš zadatak bio je da sačuvamo samo kaiševe, a da kompletno platno zamenimo. Ta usluga koštala je 18 00 dinara - kaže Mićko. Najjeftinija je zamena flekica i to će vas koštati 800 dinara. 

 

Foto: printscreen

Najzahtevnije su popravke koje uključuju šivenje jer zahtevaju pripremu, obradu kože i drugih materijala. I za obuću treba iskustva, ali sama tehnika je jednostavnija - tvrdi gazda Mićko i dodaje da se i oprema dosta unapredila u odnosu na vreme kada se obućarskim zanatom bavio njegov otac. Uprkos tome nema ljudi zainteresovanih da se bavi ovim poslom.

Mićko je nadavno na svom Instagram nalogu objavio oglas za posao koji je videlo 25 000 ljudi na koji mu se nije javio apsolutno niko upskos tome što su uslovi koje nudi sjajni.

Foto: printscreen

- Od obućarskog posla može lepo da se živi, ali mora da se radi. Mnogo je dobro opredeliti se baš za ovaj posao i probiti se jer nema velike konkurencije. Ovo je ugrožena delatnost. Ljudi su nam jednostavno potrebni jer je zanat pred izumiranjem - poručuje mladi zanatlija.

- Za mene je ovo način da pomognem ljudima i to mi čini veliku satisfakciju. Možda nisam doktor, ali to što radim - dobro radim. Mogu ljudima da sredim neke drage stvari. Kad uradim sa ljubavlju, znam da će to biti kako treba i da je ono što su mi doneli u sigurnim rukama - za kraj zaključuje obućar.