OMALOVAŽAVANJA, PRETNJE, UCENE, TORTURA... Evo kako da prepoznate da li ste žrtva porodičnog nasilja!

Koordinatorka Sigurne kuće, Vesna Stanojević, objašnjava koje vrste porodičnog nasilja postoje, zbog čega ga je teško prepoznati i iz koga razloga žrtve godinama trpe torturu pre nego što prijave nasilnika

Iako ne postoji univerzalna definicija, svako ponašanje kojim se ugrožava telesni integritet i duševno zdravlje nekog od članova porodice, može se smatrati nasiljem. Ono ima različite oblike i manifestacije. Vesna Stanojević, koordinatorka Sigurne kuće, više od 30 godina pomaže žrtvama, za koje kaže, da su većinom žene i dodaje da je nasilja uvek bilo, ali se o njemu manje pričalo nego danas. 

Prepoznati žrtvu nasilja u porodici nije uvek lako.  Najprimetnije je fizičko nasilje, koje je teško može sakriti, a najzastupljenije psihicko koje obuhvata pretnje, omalovažavanje, zastrašivanje, kontrolosanje. 

- Često se žene vređaju, omalovažavaju, nazivaju pogrdim imenima, isteruju iz stana ili kuće. Uvek se nađe ružan povod da se žena vređa, da joj se vređa porodica. Žena se ispituje gde je bila, kad je došla, uzima joj se telefon da se proverava. Ženi se traži zamerka u svemu, prigovara joj se kako je loša majka - objašnjava Vesna. 

Foto: Informer

Prema nekim  istraživanjima, smatra se da je svaka druga žena u Srbiji žrtva psihičkog nasilja. Govoreći o seksualnom nasilju, ono se najređe prijavljuje, a Vesna Stanojević ne seća se da je i jedna žena prijavila supruga samo za to delo. Uglavnom se radi u spletu više vrsta tortura. 

- Svako nasilje prati nešto drugo. Niko nikoga ne tuče, a da ga prethodno ne vređa, ne maltretira, ne preti. To su najopasnije stvari kada neko preti da će vas ubiti ili da će ubiti vašu porodicu, sestru, sestrinu decu, majku. Tu svaka žena stane i pomisli bolje ja da stradam nego da strada moja porodica zbog mene i mog lošeg izbora. Često dok ne dođe do fizičkog nasilja, tu se nešto trpi i računa se kako će biti bolje. Gaji se nada da će se nasilnik promeniti. Tu su i savetodavke, prijateljice, majke koje pričaju da se sačeka, da ima mnogo gorih situacija. Žena tako trpe godinama, dok onda jednog dana ne reše da više ne mogu i da neće da trpe - tvrdi koordinatorka Sigurne kuće. 

Četvrti vid nasilja je veoma prisutan, a reč je o ekonomskom nasilju. Žena koja ne radi i zavisi od svog partenara, koji je u isto vreme nasilnik, često dolazi u situaciju da se ucenjuje, kontroliše joj se pristup novcu, sprečava zapošljavanje.

- Recimo ostavi joj se nekoliko stotina dinara, a onda se dođe i pita gde je ručak. što nisi skuvala. Naravno to je povod i za svađu i za tuču i za maltretiranje i za sve ostalo. Ima slučajeva i kad žena radi i ima svoja primanja, a partner joj uzima sve što zaradi ili je ovlašćen na njen tekući račun. Ona od tih par ne vidi ništa, a on to troši na mestima gde misli da treba - najčešće je to kafana. Često žene podižu kredite koje posle niko ne može da im vrati. One ga otplaćuju, a nasilnik ostane u toj kući ili stanu - nabraja Stanojevićeva. 

Važno je napomenuti da se nasilje može desiti svakom članu porodice, ali su u otprilike 85 procenata žrtve žene i ti podaci podrazmevaju svetski nivo. Deca su retko kada žrtve fizičkog nasilja, iako ima i takvih slučajeva, navodi koordinatorka Sigurne kuće. 

Foto: Informer

- Viđam dečake i devojčice od četiri, pet godina koji stalno imaju pognute glave i koji, kad hoćete da ih pomilujete, trzaju se jer se boje da ih neko ne udari. Ima tu stračnih priča, ali su deca najčešće žrtve manipulacije roditelja. Oni se svađaju između sebe, vređaju, a dete sve to gleda. Ta deca su svedoci nasilja koji se takođe smatraju žrtvama nasilja -ističe naša sagovornica. 

Sve prisutnije je nasilje dece nad starim i nemoćnim roditeljima koji primenjuju više vrsta maltretiranja odjednom - fizičko, psihičko i ekonomsko. Podatak koji zabrinjava je da gotovo četvrtina ovih žrtava minimizira svoje patnje ili negira da nasilje uopšte postoji.

Foto: Informer

- Ja ne mogu da kaže da li tu ima više sinova ili ćerki. Ta vrsta nasilja nas uvek sve ostavi bez teksta jer ne možemo da verujemo da je neki roditelj doživeo da ga sin ili ćerka isteruju iz stana, da mu uzimaju poslednji dinar, da ga potpuno eliminišu -  zatvore ga u neku prostoriju koja nema ni radijator, ne daju mu hranu. Jedva čekaju da ga nema da bi mogli da naslede imovinu - kaže Vesna Stanojević. 

Nemoć, zbunjenost i sramota -  onaj ko bi trebalo da štiti i podržava, čini suprotno. Ovakva osećanja često zaustavljaju žrtvu nasilja da potraži pomoć pa ono ostaje dugo godina sakriveno i od najbližih. Izlaženje iz kruga nasilja dug je proces, ali neophodan. Iz Sigurne kuće poručuju da je prvi korak najvažniji, a to je prijaviti ga policiji. Za nasilje nema opravdanja! Nasilje je zločin!