AKO STE MISLILI DA JE LAKO BITI DEDA MRAZ, GRDNO STE SE PREVARILI! Deda Mraz Laki otkrio u kakvim se sve situacijama našao tokom dugogodišnje karijere!

Niko nije imun na belobradog deku u crvenom odelu sa džakom punim poklona koji stiže do svakog deteta u novogodišnjoj noći. Pitanja da li stvarno postoji muče sve mališane i ponekog odraslog.

Deda Mraz je zasigurno najpopularniji lik ikada. Postoje brojne legende o tome ko je ustvari i odakle je potekao. Najprihvaćenija je ona koja kaže da je iz Laponije na severu Finske iako svaka nordijska zemlja tvrdi da je njegova postojbina.

A da li ste znali da je kod naših predaka Slovena Deda Mraz nekada bio zli čarobnjak koji je voleo da zaleđuje ljude? Lik Deda Mraza, kakvog mi danas poznajemo, građen je po uzoru na Svetog Nikolu. Naše bake i deke čekale su da poklone donese Božić Bata, a tek od šezdesetih godina 20. veka Deda Mraz polako ulazi u srpske domove. 

Foto: Informer

Danas svako može iznajmiti ličnog Deda Mraza, samo za svoje dete. Dovoljan je broj onih koji se, pred svaku Novu godinu, maskiraju u poznato crveno odelo, kako bi pokloni stigli do svakog mališana ponaosob.

Ekipa Informera razgovarala je sa Lakijem koji se već 25 godina krajem decembra maskira u najpoznatijeg dedu na svetu.
 
- Deda Mraz ide često u Norvešku. Iz prestonice Mrazeva nabavljam kostime, a neke šijem i kod nas po meri. Ovo dedino zvono je iz 1905. godine, iz jedne austrougarske kovnivce. Mnogo mi je drago što ga posedujem. Kad njega čujete, ono ima poseban zvuk - objašnjava Laki. 

Foto: Informer

Laki je kao dete, naravno, i sam verovao u Deda Mraza i obožavao ga. Zanimalo nas je kako je došao da ideju da počene da radi baš ovaj posao i šta je potrebno da biste bili deda mraz u stvarnom životu. 

- Morate da imate u sebi ljubav prema klincima, da imate osećaj za decu i onda se to samo izrodi. Igrom slučaja moji prijatelji imali su vrtić u Novom Sadu još devedesetih godina. Jedne godine pozvali su me da ja odglumim Deda Mraza. Ja sam se tamo okušao i video da je to lepo i da mogu da radim. Od tad sam u toj čaroliji - kaže naš sagovornik.

Deci 21. veka informacije su dostupnije nego nekada, ipak Laki kaže većina njih i dalje veruje, kada ga vidi, da Deda Mraz zaista postoji. 

- Deca su uvek deca i ne traba im razbijati iluziju o čaroliji Deda Mraza koja postoji. Deca veruju, mada odrasli hoće da šušnu - povuci dedu za bradu i ostalo. Ja im uvek kažem - nemoj, ljutiće se Baba Mrazica, to nije lepo, dedina brada može samo da se mazi. Deca pitaju za Baba Mrazicu i ja im otkrijem čaroliju kako ide ta proizvodnja igračaka i njihovih poklona. Kad deda iščita njihova pisma koje šalju, Baba Mrazica je pored mene, kao i vilenjaci-patuljci i mi zajedno pakujemo njima poklone. Baba bude vredna i kad se dedi iscepaju čarape ili čizme, ona to popravlja da budem spreman za dalek put. Deca vole da pišu. Ja mnogo volim da dobijem dečija pisma. Imam čitavu jednu zbirku od par hiljada različitih pisama koje čuvam u svojoj sobi u dalekoj Laponiji - šali se deda Laki. 

Foto: Informer

Tokom dugogodišnje dedamrazovske karijere bilo je brojnih anegdota i smešnih situacija jer gde su deca, tu je i smeh. Zamolili smo Lakija da se priseti nekih koje su mu ostale u sećanju.

- Svaki put se dešava nešto novo. Klinci su nepredvidivi, njihova pitanja su zanimljiva i morate da budete spremni, da idete korak ispred njih da biste znali šta da im odgovorite. Imao sam zanimljivu situaciju kada sam došao sa pravim kočijama i konjima i darovima da uveličam jednu proslavu. Svuda okolo bila su deca. Kada je počeo vatromet, konji su se toliko uznemirili da su se podigli na zadnje noge i jedna smo ih obuzdali i smirili. Na sreću sve je prošlo dobro iako je Deda jedva živu glavu iščupao. Pokloni su podeljeni,a  to je najvažnije. Eto, to mi je ostalo u sećanju - priseća se Deda Mraz. 

Verovali u njega ili ne, odvojte ove zime vreme da sa porodicom uživate u čaroliji koju donose priče o Deda Mrazu.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.