OTKRIJTE ZBOG ČEGA PREDSTOJEĆI PRAZNICI MOGU DA IZAZOVU MELANHOLIJU!

Ne donosi svima praznična atmosfera euforična raspoloženja i povod za slavlje. Psihološkinja Jovana Stojković otkriva kako da se izborite sa tugom i samoćom.

Nažalost, postoje ljudi kojima baš ovo doba godine posebno stvara melanholiju i osećaj tuge. Psihološkinja Jovana Stojkovć objašnjava uzroke ovakvog stanja kod pojedinaca.

- Uoči praznika se zapaža velika tuga i razdražljivost, pogotovo pred novogodnišnje praznike. Zašto se to dešava? Zato što negde ljudi počinju da rekapituliraju svoju prošlu godinu. Šta je ono što su mogli, šta nisu završili? Zadaju sebi neke nove životne ciljeve za sledeću godinu. Ali definitivno, ljudima kojima je najteže su oni koji su se tokom te godine razveli ili izgubili neku blisku osobu. Mislim na smrtni slučaj ili ukoliko u kući boravi osoba koja je obolela od teške bolesti. Treba da razmišljamo o tim osobama: koliko su usamljene i koliko je stanje očaja dominantno u tim situacijama - navodi primere psihološkinja Jovana.

Foto: pexels.com

Pretpraznično neraspoloženje ne mora nužno da se dogodi samo usamljenim osobama.

- Postoje različite strategije ponašanja kod ljudi. Neko kada je tužan voli da je sam i ne želi da se njegova tuga vidi. Sa druge strane, postoje ljudi kojima je koristan taj sistem socijalne podrške prijatelja i ljudi pred kojima mogu ispoljavati svoje emocije koje su u tom trenutku dominantne. Međutim, treba naglasiti da dolaženjem praznika i vezivanjem neradnih dana za mnoge stvara dodatni stres jer nisu sve porodice funkcionalne i stabilne. Provođenje previše vremena u nezadovoljnoj porodici, porodici koja je ispunjena svađama, dodatno izaziva strah, nelagodu, a donekle i depresiju - objašnjava naša sagovornica.

Pretpraznična depresija, nažalost, postala je veoma čest slučaj. Zbog toga bi ljudima trebalo pružiti utehu, sigurnost, ali pre svega podršku, kako bi svoju tugu što pre prevazišli.

Foto: pexels.com

- Praznična depresija je takođe nešto što se veoma često javlja uoči praznika. Ne treba je zanemariti. Ukoliko poznajete nekoga ko je sam i ko se oseća loše, bilo bi dobro da toj osobi pružite podršku i društvo. - savetuje naša sagovornica.

Na žalost, u ovakvim situacijama ne postoji univerzalan način da se pomogne. Kako je svaki razlog za depresiju drugačiji, a svaka osoba ima različite potrebe, onda i pomoć koja se pruža ovakvim ljudima mora biti u skladu sa njihovim ličnim afinitetima.

- Ne postoji objektivna definicija kako pomoći tim ljudima, ali ono što se savetuje je da se oni organizuju da ne borave za vreme praznika sami. Ali opet, mnogi ljudi tu samoću ne žele da iskazuju pred drugima. Tugu takođe, jer ne vole da budu na teretu drugih ljudi, već da to sami sa sobom prevaziđu. Često se dešava da, čim prođu ti praznici, oni ponovo postaju funkcionalni - navodi Jovana Stojković.

Foto: pexels.com

Depresija pred praznike zapravo se može javiti mnogo ranije.

- Nikada se taj problem ne javlja baš za praznike. Na primer 30. ili 31. decembra. Obično taj problem: tuga, očaj i slične emocije dominantne su i po nekoliko meseci pre praznika. Tada predstavljaju dodatni okidač: u momentima kada ostanu sami i suočavaju se sa svojim problemom. Psihoterapija može pomoći. Ja sa klijentima za koje znam da su sami ili se bore sa nekom bolešću, praktikujem da se čujem i vidim baš uoči samog praznika i odmah nakon prvih neradnih dana. To je za njih veoma važno jer onda shvate da nisu sami i da zapravo neko ipak misli na njih. Ako neko nema mogućnosti da se obrati stručnom licu, onda  to može biti i neki njihov prijatelj. Bitno je samo napraviti neku zdravu i sigurnu bazu podrške - zaključuje naša sagovornica.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.