NEMOJ DA SE RADUJEŠ - DESIĆE SE NEŠTO LOŠE! Evo zbog čega deca nikako ne smeju da potiskuju osećanja!

Psihološkinja Jovana Stojković daje praktične savete koji će pomoći da vaše dete bude uspešno na svim poljima i izraste u stabilnu ličnost

Verovatno ste mnogo puta čuli za emocionalnu inteligenciju... Ali šta ovaj pojam tačno podrazumeva? Zbog čega je važno da je deca od najranijeg uzrasta razvijaju?

Roditelji su uglavnom fokusirani na kognitivni razvoj deteta, a zanemaruju se emocionalna i socijalna inteligencija - tvrdi psihološkinja Jovana Stojković. 

- Emocionalna inteligencija je veoma bitna jer dete još u prvim mesecima života ume da prepozna tonalitet svog roditelja. Sa samo šest meseci beba zna da uparuje izraz emocije i facijalnu ekspesiju roditelja i prepoznaje da li je raspoložen. Već u predškolskom uzrastu dete zna da iskazuje empatiju koja je ključ emocionalne inteligencije. Istraživanja su pokazala da su deca koja imaju razvijenu emocionalnu inteligenciju uspešnija u školi i da se bolje adaptiraju. Za njen razvoj zaslužna je genetika, ali udela ima i epigenetika, odnosno uticaj spoljašnje stimulativne sredine - objašnjava naša sagovornica. 

Foto: pexels.com

Emocionalna inteligencija i njen razvoj zavise od primarne porodice u kojoj dete odrasta. 

- Često se u odraslom dobu javljaju klijenti koji ne znaju da iskažu svoje emocije i da ih percipiraju. Nekada kažemo da smo besni, a trebalo bi da znamo da se emocija čistog besa retko javlja. Ispod besa se uglavnom krije tuga. U nekim porodicama bilo je zabranjeno iskazivanje osećanja. U našoj zemlji vladaju određena kulturološka uverenja poput onog - nemoj da se raduješ, desiće se nešto loše! Ukoliko je muško, govori mu se - nemoj da plačeš! Tako deca počinju da suzbijaju radost ili tugu. Veoma je važno da ljudi na globalnom nivou osveste važnost iskazivanja emocija - ističe psihološkinja.

Foto: pexels.com

- Postoji čitav spisak emocija sa iscrtanim licima koja ih oslikavaju. To je odlična vežba za roditelje i decu. Možemo pokazati određenu karticu sa emocijom; prisetiti se kada smo se mi osećali tako i podeliti to sa detetom. Tako im primerom pokazujemo i učimo ih da verbalizuju svoja osećanja - navodi Stojkovićeva.

Foto: pexels.com

Da li je dete emocionalano stabilno, zrelo ili nezrelo, možemo videti načinom na koji prihvata kritiku, kako se nosi sa svojim osećanjima, kako ih verbalizuje, da li ih pokazuje, koliko dobro percipira emocije drugih i uvažava.

- Postoje ljudi koji nisu imali prilike kao deca da pokazuju svoja osećanja, ali odrastanjem oni shvataju da im je potrebno da ih otpuste i to počinju da rade - poručuje za kraj Jovana.