DA LI VAŠE DETE IMA TIKOVE? Psihološkinja Jovana Stojković otkriva kako da rešite ovaj problem kod adolescenata!

Postoje različite vrste tikova koji se pojavljuju kod dece od najranijeg uzrasta do kraja adolescencije. Srećom, ovaj problem se efikasno rešava uz pomoć terapije.

Tikovi su nevoljni, brzi pokreti koje osoba ne može da iskontroliše. Oni se javljaju usled potisnute napetosti koje osoba često i nije svesna. To su mahom deca predškolskog uzrasta ili na prelazu iz četvrtog u peti razred.

-Okidač za to može biti veliki pritisak od roditelja, što najčešće srećem. Tu postoje i njihova uverenja da moraju imati sve petice u školi, da moraju težiti savršenstvu, ne smeju praviti nikakve greške i tako dalje. Onda dete, kada dođe u određeni stadijum razvoja i kada ne može da ispuni uslove koji se od njega očekuju, počne da dobija tikove - objašnjava psihološkinja Jovana Stojković.

Foto: Pixabay

Ljudi tikove uvek povezuju sa žmirkanjem, ili treptanjem, međutim, oni se mogu javiti i u jačem obliku. Postoje takozvani fonatorni tikovi koji se manifestuju ispuštanjem životinjskih glasova kao što je lajanje, hrkanje, konstantno čišćenje nosa putem uzimanja i ispuštanja vazduha, zviždanje ili groktanje.

- Tu već i samo dete, samim tim što ne može da iskontroliše taj svoj tik, dolazi u jednu nezgodnu situaciju, s obzirom da se ti tikovi pojavljuju kada se deca nalaze u grupi ili kada su na nekom javnom prostoru - kaže naša sagovornica.

Postoje prolazni i hronični tikovi. Prolazni traju od četiri do dvanaest meseci. Sve što traje duže od godinu dana spada u hronične tikove koji se leče medikamentima. Ponekad se sami roditelji zalepe za tikove svoje dece, što na kraju predstavlja okidač da se nešto unutar deteta dešava. Oni često misle da dete može da iskontroliše te nevoljne pokrete, a zapravo se ta ponavljanja dešavaju zbog toga što se deca osećaju olakšanje u mozgu onog trenutka kada urade određeni tik. 

Foto: Pixabay

- Zbog toga su tikovi ponavljajući jer smanjuju tenziju u mozgu deteta. Nikako ne treba detetu govoriti da ne sme da ponavlja te tikove, niti ga treba posmatrati. Kada su tikovi prisutni, o tome se u kući uopšte ne govori. Roditelji treba da se ponašaju kao da oni ne postoje i, ukoliko im je potrebna neka dodatna podrška, treba da se obrate stručnom licu - navodi psihološkinja.

Kada se tikovi jave u ranoj adolescenciji, to stvara dodatno opterećenje za decu. U tom periodu tinejdžeri se kreću u društvu, pa ne žele da borave u kafiću ili negde gde su velika okupljanja. U tim trenucima tenzija raste, napetost raste i dete je u iščekivanju kada će se to desiti. Tom prilikom može doći do zadirkivanja od strane vršnjaka, što povlači socijalnu izolaciju i na kraju se sve pretvara u začarani krug iz kog nema izlaza. 

Foto: Pixabay

- Kada se tik javi kod odraslih ljudi, mala je verovatnoća da se javio odjednom. Kada vršimo anamnezu, obično dolazimo do podataka da su oni u mladalačkom dobu imali jednu takvu fazu. U kasnijem životnom dobu nastupio je neki okidač, stresni događaj, zbog čega su se tikovi vratili - objašnjava Jovana Stojković.

Ipak, retkost je da se tikovi prvi put pojave kod odrasle osobe. Oni se ipak moraju shvatati kao nešto ozbiljno zbog toga što mogu da se nadovezuju. Jedna osoba može imati fonatorni tik, a zatim da počne da klima glavom, pa ramenom i zbog toga zaista treba adekvatno pristupiti ovom problemu.