SVE ČEŠĆA POJAVA ŠIZOFRENIJE KOD ADOLESCENATA! Evo kako da prepoznate prve simptome bolesti svog deteta!

Mnogi kada čuju reč šizofrenija, uplaše se jer je to jedna od najtežih psihičkih bolesti.

Šizofrenija je najkompleksnija psihička bolest zbog toga što nema saradnje sa pacijentom. Često se javlja u mladalačkom dobu i tada može biti prolazna. Međutim, nekada ostaju trajne posledice i tada se bolest leči do kraja života. Ipak, sa šizofrenijom se može živeti ukoliko se koriste određeni medikamenti. Bitno je da se u što ranijem uzrastu prepozna. Što se ranije javi, to su dijagnoze teže. U takvoj situaciji lečenje će trajati znatno duže. 

Foto: Pixabay

- Često se ne može ni dijagnostikovati u ranom uzrastu zbog toga što deca imaju jednu vrstu magijskog mišljenja. Oni znaju da se igraju ili da pričaju sami sa sobom. Međutim, da bi se ustanovila šizofrenija, osoba treba da ima dugoročno sumanute ideje za koje nema dokaze, a koje su ekstremne. Na primer: može da umišlja da ga neko prati ili da će da ga otruju i slično. Javljaju se halucinacije i to najčešće zvučne, kada postoji pokušaj suicida jer osoba čuje na jedno, ili na oba uva razne glasove koji šalju poruku. Tako dolazi do potpune degradacije ličnosti - kaže Jovana.

Foto: Pixabay

Kada posmatramo mladu osobu koja pati od šizofrenije, ona će izgledati jako hladno, zaleđeno, bledo. Nećemo moći da produbimo razgovor sa njom. Roditelji često naglašavaju da počinje da se javlja socijalna izolovanost. Ono što će uticati na čitav tok bolesti i izlečenja je ta premorbidna ličnost, odnosno ono kakva je osoba bila pre toga. Ili je bila introvert, što se često sreće, ili je i u dečjem dobu osoba bila stidljiva i čudno se ponašala. Takvi adolescenti imaju teži tok izlečenja.

Foto: Pixabay

- Što se tiče genetske predispozicije, ona je visoko izražena. Ukoliko su oba roditelja imala i imaju šizofreniju, četrdeset posto šanse ima da i dete dobije istu bolest. Ali, kada se vrši anamneza, barem u trećem kolenu pronalazila se neka bolest. Kada pitamo roditelje da li se neko u porodici lečio od psihijatrijskih bolesti, oni kažu da nije zbog toga što se njihovi preci u to vreme i nisu javljali lekaru jer je to ranije bila sramota. Ako pitamo da li je neko imao neke psihičke bolesti, onda će odgovoriti potvrdno. Zbog toga je vrlo važno na koji način ćemo postaviti to pitanje- zaključuje psihološkinja.