UMORIO SE, POJEO ĆEVAPE I KRENUO DALJE Dušan je najmlađi hodočasnik u Srbiji! Uzor mu je tata Slavko i svi humani ljudi "Ognjišta" - sledeću misiju o pomaganju otkrili su na "Informer TV-u"

Da nijedan čin dobrote, bez obzira koliko malen, nije uzaludan dokazao je Slavko Radojčić, hodočasnik iz Pančeva. Ovog jutra on je gost na Informer TV, gde je podelio sa nama svoja iskustva. U studiju mu društvo pravi njegov sin Dušan, koji takođe ide očevim stopama. Njihovo udruženje "Ognjište" svakim danom vraća veru u ljude, a sledeća misija u koju će se upustiti pomoći će bolesnima.

Slavko je svoje korake uspeo da "proda" za 830 hiljada dinara i to će biti dato u dobrotvorne svrhe Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije - za lečenje dece obolele od raka. Radojčić se već godinama, pored svog primarnog posla, bavi humanitarnim radom.

Prilikom svakog hodočašća, Slavko je pokazao da i dalje ima neverovatnih ljudi. Kakav otac takav sin, Slavko i Dušan, dva hodočasnika - sede u studiju "Informer" televizije. Dušan svog oca prati u stopu, a njihovo udruženje "Ognjište" i humanitarni rad kojim se bave, njihova su misija.

- Mi smo mali, ali pomažemo koliko možemo, skromno. Kad vidiš osmeh deteta koje nije dobilo paketić za Novu godinu, to te gura napred, bude motiv. Ako ne možemo mnogo da ispravimo svet, želim Dušanu da dam primer da ga ispravi on i širi dobročinstvo. To je smisao života - počinje Slavko.

Foto: Miloš Rafailović

Hodočašće u Jagodini

Krenuo je iz Omoljice i otišao do Dunava, gde su ga čamcem prevezli prijatelji preko reke do Grocke, a onda je pešačio do Landola, gde je prvu noć noćio. Sutradan je nastavo do manastira Koporin, gde je proveo drugu noć. Za sve je imao blagoslov patrijarha Porfirija.

Treći dan hodočašća bio je najteži jer je morao odjednom da prepešači 54 kilometra.

- Krenuo sam iz Jagodine do manastira Sveta Petka, 54 kilometra. Po izlasku iz Ćuprije krenulo je da se vreme menja, grmi da seva, ali prepešačili smo. Naučili smo da pratimo oblake, na putu do Ostroga sam to naučio - Slavko priča da se njegovo iskustvo prilikom svakog hodočašća oplemenjuje.

Bio je sam, sa sobom je nosio samo veliki ranac i u njemu šator, u slučaju da ne može negde da prenoći jer Slavko je jasno zacrtao svoj cilj. Hodočašće je prošlo uspešno, kao i njegova humanitarna akcija.

Ideja i realizacija

Kumovi, porodica, sSlavko, svi hodočasnici su u stalnom radnom odnosu, ali svoje odmore i slobodno vreme rade za interes drugih. "Ognište" nema svoj lični interes, hodočašća su njihova žrtva, ali oni uživaju u tome, posebno kada vide koliki je njihov doprinos nekome kome je pomoć preko potrebna.

- Mi nismo prvi koji to rade, "Ognjište" nije prvo, ali žrtvujemo se koliko možemo ne bi li pomogli kome možemo. Nazvao sam kuma koji je iskusniji u tome, rekao je da idemo, tako je počelo. Za ove dve godine imao sam jedno samostalno hodočašže, fizički zahtevno, a pet "Ognište". Supruga mi kaže da je videla u mojim očima da ću otići, a to svako može, evo moj Dušan je sa osam godina prošetao petnaestak kilometara iz cuga i zaradili so tada za decu obolelu od raka novac - priča Slavko u "Info jutru".

Dušan lako realizuje očeve zamisli, ne buni se, voljno šeta i prodaje svoje korake kako bi pomogao. Dušan je mali, a veliki čovek!

- Pešačio sam do Vršca, sedeo sam sa suprugu i video Dušana kako se šeta po stanu. Rekao mi je da se igra hodočašće. Video sam njegov školski rapored, sutradan je bio slobodan, pa sam rešio da ga povedem. Taj dan je Dušan 100.000 dinara sakupio - otkrio nam je Slavko o svom nasledniku.

Foto: Miloš Rafailović

- Umorio sam se, baš kod Šajke. Pojeo sam ćevape i krenuo dalje - nadovezao se mali Dušan na "Informer TV-u".

Niko nije tražio, želja se javila

- To treba čovek da oseti, niko ne treba da vam kaže da sutra treba da budete dobri. Jedna čokolada detetu koje nema, jedan je njegov osmeh. Svaka porodica ili bolesno dete, njima je najteže, sa naše strane je da pomognemo koliko želimo, a želimo svom snagom. To kreće iz porodice, u meni je to nasleđeno, moje dete to isto gleda. Kada ima igračku, kažem mu da neko drugo dete nema, on pošalje drugoj deci. Jedan, drugi, četvrti put, posle je sam tražio da pokloni - priča Slavko, a mali Dušan se nadovezao:

Foto: Miloš Rafailović

- Drugovi iz školi moje to ne znaju, pa mi ne kažu ništa. Ali roditelji te dece se jave i traže da ih moj tata vodi - Dušan, najmlaši hodočasnik nam je ispričao.

Voditelji su u emisiji nazvali Dušana superherojem, sa čim se, verujemo, slažu svi gledaoci, kao i oni koji poznaju malog Dušana. Ali porodica Radojčić je skomna, bez obzira na njihova odromna plemenita dela.

- Ne zvonimo na sva zvona. Ne ističemo Dušana po školi, sve se dešava jer je on to osetio, hvala vašoj televiziji što nam u tome pomažete. Inače se Dušan ne hvali. Važno nam je da se čuje za naše "Ognjište", a mi ćemo pomagati i raditi svakakve humanitarne akciji, slažem se da to treba da se vidi. Nadam se, kada ja prestanem sa ovim, da će moj sin i njegovi drugari da nastave hodočašća - naš sagovornik ističe.

Foto: Miloš Rafailović

Pogledajte celu emisiju o ovim neverovatnim momcima:

Radojičić kaže da je sledeći korak da odu do Instituta i dogovore se šta je potrebno da se kupi, ali da će to najverovatnije biti infuzomat i inverter klima, kako bi se poboljšalo lečenje dece tamo. Ovde se humanitarna dela ovog dobrog čoveka i njegovog udurženja ne završavaju. Najavili su nam humanitarno pešačenje od Guče do manastira Studenica, što iznosi oko 80 kilometara udaljenosti. Takođe, kako ističe Slavko, Stanko Balaban, iz Udruženja "Ognjište", trčaće iz Kačareva do manastira Ravanica, koji se nalazi kod Ćuprije i pokušaće da za manje od 24 sata istrči ovih 150 kilometara.

Ovo su, kako kaže, planirali da realizuju malo pre Vidovdana, najverovatnije 26. juna, a da za Vidovdan već bude gotovo.