Zapostavila dete zbog ljubimca, pa joj ćerla zamjaukala! Psiholog ispričao bizaran slučaj i poslao važnu poruku roditeljima! (VIDEO)

Za ambiciozne roditelje često se u narodu kaže da "leče svoje komplekse na detetu". Zdrava ambicija, podstrek detetu, je u redu, ali da li je zdrava ambicija da očekujemo da dete bude najbolje u svemu. O tome je za Informer TV govorio je prof. dr Radoslav Svičević, psiholog i sudski veštak.

On nam je ispričao priču koja bi mnogim roditeljima mogla da bude poučna, a koju psiholozi koriste kao primer, o tada jedanaestogodišnjoj devojčici.

- Roditelji su imali devojčicu, jedinicu, i angažovali su to dete sa nekoliko obaveza: prvo je škola, drugo je klavir, treće je jezik, četvrto je balet. Otac je odveze na jednu od tih delatnosti i vrati je kući, majka uzme auto i odveze je i vrati, i tako su se uklapali svaki drugi ili svaki dan. Kada dođe kući, daje se obaveza detetu da radi domaći za školu i da se priprema. Majka je, u kući su imali mačku, držala mačku u krilu, milovala je i možda i tepala, a dete je bilo u obavezi - rekao je Svičević.

- Dete je videlo da tu pažnju koju ona želi da ima sa majkom, da joj pokloni ljubav koju može i sa toplom, lepom reči, sa milovanjem ili na bilo koji drugi način pokazati, ona to nije mogla da doživi od majke, već je to imala mačka. Dečiji mozak je napravio tu vezu da se mačka lepo ponaša, da ona dobija ono što ona treba da dobije i da ima i počela je da kao mačka mjauče, da rukama jede. Roditelji su se tek tada zabrinuli za nju i obratili pažnju, ne na nju, nego na njen problem - istakao je.

Devojčicu su nakon toga odveli kod nekoliko lekara, da bi joj na kraju bila uspostavljena dijagnoza šizofrenije.

- Sticajem okolnosti došli su do mene. Više empatijom, nego nekim  stručnim znanjem, osetio sam da dete nije psihoza, nije šizofrenija. Posle toga, uspeo sam, u trećem sastanku ili četvrtom da stvorim sliku da se ono zbog ovih razloga ovako ponaša. Onda je nastao problem, jer je trebalo odstraniti mačkku od deteta da bi se uklopilo u normalan život - naveo je doktor i dodao da je veći problem bio eliminisati mačku iz života majke.

Dva, tri meseca bilo je potrebno da se devojčica vrati u normalan život.

 - Posle desetak godina došla je jedna zaista lepa devojka sa poklonom i pitanjem "Da li me možete prepoznati?" Nisam je mogao prepoznati - završio je emotivno naš sagovornik dodajući da je pomoć detetu jedina prava stvar.

Ova potresna priča iz života je opomena za sve! Dete bez bezbrižnog detinjstva, bez igre, bez nestašluka i bez one dečije radoznalosti i naivnih dečijih izjava koje se često ne dopadaju odraslima, nije dete. 

I ne zaboravite - dete je dete, da ga volite i razumete!