Šta se dešava sa nama kada pređemo iz jako hladnog u toplo? Nagle promene vremena ostavljaju katastrofalne posledice!

Šumski požari su opustošili delove južne Evrope i severne Afrike usred skoro rekordno visokih temperatura. Više od 40 ljudi umrlo je prošle nedelje, uprkos tome što su vlasti širom oblasti u sredu proglasile da je najgore prošlo. Takođe, superćelijska oluja koja je protutnjala Balkanom i Evropom ostavila je katastrofalne posledice, u vidu materijalne štete, ali i ljudskih žrtava.

Na Informer TV sprovedena je detaljna analiza požara, kao i meteoroloških nepogoda koje su neočekivano napravile kolaps i ekološku katastrofu, a gosti "Info jutra" bili su doktorka Ana Balać Jovanović, Miloš Milenković iz sektora za Vanredne situacije i Goran Mihajlović iz RHMZ. 

- Pretežno je sunčano, stabilno, pa je to nepovoljna situacija. Ima i umerenog vetra koji pospešuje požare i onemogućava gašenje - analizira vreme u Grčkoj Goran Mihajlović iz RHMZ, na šta se dovezao predtsavnik MUP-a Srbije, Miloš Milenković, i podsetio da je iz Srbije u Grčku poslata pomoć:

- Na tlu Grčke je bio duži sušni period i to otežava rad vatrogasaca. Poslali smo iz Srbije pomoć, ali i još devet država Evropske Unije je takođe poslalo, pa Grcima na tom teškom i nepristupačnom terenu svi pomažu - rekao je Miloš Milenković iz sektora za Vanredne situacije i podsetio da su naši ljudi već tamo ne bi li sanirali požar i dali sve od sebe zarad tog cilja.

Foto: Inofrmer/Pedja Milosavljević

Kako ističe Milenković, u Grčkoj je nepristupačan teren, te se dugo donosila odluka koja vozila iz Srbije da se pošalju. 

- Poslata su vozila sa posebnom pumpom - objasnio je Milenković koja su to vozila, pa je dodao:

- Strogo se vodilo računa da to budu iskusni vatrogasci spasioci, jer ovo sa čim će se boriti u narednim danima, to su jako kompleksni zadaci, ali to su jako profesionalni ljudi, akcije su jako zahtevne, ali znamo da će pomoći grčkim kolegama da se proglasi potpuna likvidacija požara - rekao je on. 

A kako promene vremena deluje na sve nas?

Nekada su stariji osećali, a sada i mlađi ,više nema granica, granice u godinama su se izbrisale, što se tiče posledica vremena koje utiču na zdravlje. 

- Svedoci smo temperaturnih razlika, najosetljivija grupa su deca i stariji pacijenti. Glavobolja se javlja kada je jako hladno, pa pređemo u jako toplo. To mnogo utiče na pritisak, kako na krvni, tako u glavi, jer sve u nama skuplja i širi. Astmatičari mogu biti pogođeni ovim promenama, dolazi do težeg disanja. Ovo osećaju i mlađi pacijenti, koji su generalno slabi, ali senzitivni su na ovakve promene. Sve više nam se javljaju pacijenti sa respiratornim tegobama - podvlači doktorka Ana Balać Jovanović.

Ovo nije najtoplije leto u Srbiji, najvrelije je bilo '97 godine u Smederevskoj Paalanci kada je zabeleženo blizu 50 stepeni, podsetio je Mihajlović. 

- Uobičajeno vreme za leto, imali smo leto i visoke temperature, mi nismo prelazili za sada rekorde. Podsetite se '97 godine, kada je temperatura bila između 45 stepeni, pa naviše. Nakon ovog toplog vremena naišli smo na hladan front, nestabilnu vazdušnu masu i cirkulaciju, gde se pravac vetra menja po brzini... Rezultata toga su olujni vetrovi. Na suncu je veća temperatura, standard je tih 36 stepeni, ali visoke temperature više nećemo imati. Biće primereno kalendaru vreme, do 32 stepena - kaže Goran Mihajlović iz RHMZ.

Pogledajte celu emisiju: