Da li je lepota uslov za uspeh u životu? U nameri da budu vitke i zgodne, mlade devojke obolevaju od teških bolesti! (VIDEO)

Mladima se često nameće uslov da je za uspeh u životu potrebno da budu mršavi i vitki. A ova zamka uma, u koju češće upadaju devojčice, može da dovede do poremećaja u ishrani od kojih su najčešće anoreksija i bulimija, a koje spadaju u najsmrtonosnije psihijatrijske bolesti.

U emisiji "Tema dana" na ovu temu razgovarali smo sa dijetologom Veroslavom Stanković, psihijatrom Đorđem Trajkovićem, i spisateljicom Majom Volk.

Dijetolog Veroslava Stanković objašnjava da  najčešći poremećaji u ishrani jesu emotivne prirode. 

- Čak je i gojaznost emotivne prirode. Generalno, psihologja našeg naroda je da se ćuti o svakoj psihijatrijskoj bolesti. Anoreksične osobe imaju sitne dlačice i veću maljavost i ekstremno su mršave. Narodski bi se to reklo "kost i koža" - rekla je Veroslava Stanković. Ona objašnjava da fobija od hrane postoji. Prema njenim rečima, postoje dve vrste opsednutosti.

Foto: Zoran Sinko

- Termin je ortoeksija predstavlja fobiju od nezdrave hrane. Ljudi prestaju da jedu van svoje kuće misleći da hrana van kuće nije zdrava. To postaje opsednutost zdravom hranom. Postoji i opsednutost nezdravom hranom kod osoba koje pate od bulimije. To su ljudi koji vole da jedu meso i brzu hranu - zaključuje dijetolog Veroslava Stanković.

Psihijatar Đorđe Trajković objašnjava da su najsmrtonosnije psihijatrijske bolesti one koje su vezane za poremećaj ishrane.

- Pacijenti najčešće umiru od srčanog zastoja i suicida. Najčešće postoje vezane bolosti: kardiološki problemi, depresija i slično. Različitost između anoreksije i bulimije je u tome da kod anoreksije imamo restrikciju hrane, a  bulimija je prekomerno prejedanje. S tim što je suština ista: u oba slučaja pacijenti žele da smršaju - objašnjava doktor Trajkovć. On objašnjava da je velika zabluda da su bulimija i anoreksija bolesti modernog doba. Prema njegovim rečima, te bolesti datiraju u daleku istoriju.

Foto: Zoran Sinko

- Podatke o tim bolestima imamo još iz devetog veka. Posle 20. veka ove bolesti se samo intenziviraju. To je postignuto globalizacijom. Dugo su anoreksija i bolimija bile bolesti bogatih slojeva. To sada više nije slučaj. Obolevaju devojke iz raznih krajeva sveta i iz različitih slojeva društva - zaključuje Đorđe Trajković.

Spisateljica Maja Volk objasnila je da ove bolesti imaju veze sa samopouzdanjem i sa odnosom devojke sa njenom majkom.

- Prva javna ličnost koja je imala taj problem je bila princeza Dijana. U Australiji je postojalo udruženja roditelja dece obolele od ovih bolesti. Međutim, to je naglo prestalo kada se pojavila industrija dijeta, gde devojke moraju da izgledaju onako kako im se nudi da izgledaju - objasnila je Maja Volk. Ona navodi da je industrija hrane ta koja postavlja trendove. Prema njenim rečima, industriji hrane se isplati da se hrana baca.

Foto: Instagram printscreen/majazmaja59

- U kafanama su sve veće porcije gde ljudi ubacuju mnogo više kalorija nego što je potrebno. Bulimija je tu jedno fino rešenje da se čovek ispovraća, pa počne iz početka. Čovek brzo postane zavistan od toga. Industrija hrane finansira sajtove za dijabetičare. To je sila koja nam diktira da što više jedemo, a onda nam nudi da manje jedemo i tako u krug - objasnila je spisateljica. Ona je objasnila da nije problem samo u industriji hrane, već i modna industija ima mnogo udela u ovom problema.

- U jednom trenutku se pojavila Tvigi koja je bila anoreksična. Onda se među modnim kreatorima pojavio veliki broj homoseksualaca, koji su počeli da diktiraju izgled manekenki kao dečaka: bez oblina, ravne i mršave. Onda su postale jako ružne. Šminkale su se tako da imaju tamne podočnjake. Modna industrija počela je da diktira sasvim drugačije modele i muškaraca i žena - zaključila je Maja Volk.

Ceo sadržaj emisije "Tema dana" pogledajte u videu ispod:

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.