Božićni post i Deda Mraz na neverovatan način utiču na razvoj dece i odraslih! (VIDEO)

Početak božićnog posta 28. novembra i verovanje dece u Deda Mraza sadrže mnoge psihološke i kulturne benefite, o čemu su govorili gosti Info dana, đakon dr. Aleksandar Milojkov, etnolog Jasna Jojić i psiholog Sonja Živanovič Veliborović.

Đakon dr. Aleksandar Milojkov istakao je kako poentu posta zapravo predstavlja izazivanje ljudske slobode i učenje o samokontroli i shvatanju da život nisu samo hrana i piće.

- Žitije Svetog Nikole sadrže priču da je bogatstvo koje je nasledio, udeljivao siromašnima pogotovo devojkama, koje nisu mogle da se udaju bez miraza. Deda Mraza je napravila dobro poznata fabrika pića, koji likom podseća na samog sveca. Božićni post spada u blaže postove, treba se postiti na vodi samo sredom i petkom, a ostatak nedelje samo na ulju. U našem narodu svi misle da su vrsni teolozi, a pogotovo starije bake, pa se neka verovanja o zabranama šire narodom. Najveće iskušenje Isusovo kada je postio bila je glad, zato je poenta posta da shvatimo da nisu život samo hrana i piće. Post samim tim izaziva ljudsku slobodu i podstiče samokontrolu. Poklade su poslednji dan mrsne ishrane pred post, kada se ljudi okupljaju i praštaju jedni drugima uz mrsnu večeru - rekao je Milojkov.

Foto: Masha Bandjur

 

Etnolog Jasna Jojić navela je kako lik Deda Mraza zapravo nastaje od Svetog Nikole inspirisan darivanjem i da se na taj način održava duh praznika od neverovatnog kulturnog značaja.

- Sam Deda Mraz kao omiljen dečiji lik nastao je od Svetog Nikole inspirisan zapravo darivanjem. Karikaturista koji je crtao pozadinu za jedan muzički album je popularizovao današnji izgled Deda Mraza. Sa sociološke strane radi se o duhu praznika, što je od neverovatne vrednosti. Na ovaj način deca se uče o darivanju ili primanju poklona, ali i emptaiji. U društvima gde nije prisutno hrišćanstvo neguje se mit o Božić bati kao nekoga ko daruje i ko donosi sreću. Poklade postoje hiljadama godina, pored uzdržavanja od mrsne hrane uči ljude da budu umereni u životu generalnu - rekla je Jojićeva.

Foto: Masha Bandjur

 

Psiholog Sonja Živanovič Veliborović objasnila je da u verovanja poput Deda Mraza deca sama treba da veruju ili sumnjaju u njih, a da roditelji samo to treba da prate i pružaju podršku detetu.

- Od dece sam dobila odgovor da je za njih Deda Mraz nešto lepo, brižno, ljubav i čarolija koji deli maštu i dobrotu. Smatram da dete treba samostalno da sumnja ili veruje u Deda Mraza i da roditelji treba sa time da budu kontaktu i ako se razočara treba mu pružiti podršku. Ukoliko otkrije treba mu objasniti da je Nova godina vezana za darivanje i dobrotu. Dete dolazi na svet bez potpunog razumevanja svog okruženja i zato su im bajke ili neka verovanja poput Deda Mraza bitne, jer ih upoznavaju sa vrlinama i manama - rekla Živanović Veliborović.

 

Celu emisiju možete pogledati u videu: