ČUDNI ZVUCI IZ DUBINE, PODVODNA JEZERA I SKRIVENO ZLATO! Zaronite nikad dublje - AKO IMATE PETLJU!

Okeani možda čine 70% Zemljine površine, ali se vrlo malo zna o njima. Više saznanjima imamo o Marsu ili Veneri... Uzmite ovo u obzir: Stigli smo do Meseca čitave 4 godine pre nego što smo posetili najveći planinski venac na Zemlji, koji leži ispod površine okeana.

Svrha Svetskog dana okeana, koji se na današnji dan obeležava od 2008. godine, jeste podizanje svesti o uticaju ljudkog delovanja na okeane i mobilizacija i ujedinjavanje svetskog stanovništva u naporu da se obezbedi održivo upravljanje okeanima.

Evo zanimljivosti koje niste znali o okeanima:

Predeo koji sada pripada Mediteranskom moru je nekada bio kopno, ali se pre 5 miliona godina Atlantski okean prelio u njega preko Gibraltarskog moreuza brzinom koja je 1000 puta veća od toka Amazona i tako je Mediteransko more napunjeno za oko 2 godine.

Oko 70% površine planete čine mora i okeani, sa prosečnom dubinom od 3809 km. S obzirom na to da fotoni svetlosti ne mogu prodreti dublje od 100,5 m ispod vodene površine veći deo naše planete se nalazi u neprestanom mraku.

Najduži planinski venac na svetu je pod vodom. Zove se Srednjeokeanski greben i ovaj venac planina se kreće duž sredine Atlantskog okeana ka Indijskom i Tihom okeanu. Duge je više od 10 860 km i ima vrhove više od onih na Alpima i čini više od 23% Zemljine kore.

Mnoga od pravila koja važe na kopnu su okrenuta naopako u okeanima, doslovce. Ispod površine, često i ne tako daleko od plaža namenjenih za kupanje, se nalaze podvodna jezera, vodopadi pa i izvrnuta jezera! (Verovatno morate videti da biste poverovali.)

Većina živih bića u okeanima, kao i na kopnu, su nevidljiva golim okom. Na primer, ukoliko ste ikada progutali mililitar morske vode, znajte da ste progutali i 1 miliona bakterija i 10 miliona virusa – manje ili više. No, nema razloga za brigu, plivači kojima se ovo dogodi širom sveta nemaju bolesti za posledicu.