ŠTA DA RADITE KADA UGLEDATE ZMIJU? Vladica otkriva: Agresivnije su one koje nisu otrovne!

Poslom kojim se bavi Vladica Stanković iz Vladičinog Hana i to iz hobija, ne bavi se niko

Ovog vatrogasca po zanimanju, pre više od 10 godina jedan nemili događaj naveo je da postane hvatač zmija. Osnovao je Udruženje za zaštitu gmizavaca i životne sredine i počeo da ih vraća u njihovo prirodno stanište.   

- U periodu kada mi je žena bila u drugom stanju, slučajno smo naišli na zmiju i desilo se da sam je ubio. Nekoliko dana nakon toga, izgubili smo bebu. Od tada sam počeo da proučavam zmije, hvatam ih kada ih neko pronađe u kući i vraćam u prirodno stanište - priča Vladica.

Vladica objašnjava kako u Srbiji možemo naići na 10 vrsta zmija od kojih 7 nije otrovno. Poskok, šarka i planinski šargan, koji spada u najugrozenije, su otrovnice i njihov ujed može biti smrtonosan. Na pitanje u koje doba godine su najaktivnije, odgovara da to zavisi od vremskih uslova.

Foto: printscreen

- Vremenske prilike su se poslednjih godina promenile. Zbog viših temperatura zmije ranije izlaze iz hibernacije, tako da počinju da se pojavljuju već krajem marta i početkom aprila - nekad i ranije. Evo pre nekoliko dana, imao sam intervenciju jer se poskok pojavio u jednom domaćinstvu i morao sam da ga izvučem. Desilo se da sam i u januaru prošao smuka u snegu - otkriva Vladica.

Po prijavi građana,Vladica izlazi na teren i hvata zmije najčešće u kućama, no dešava se da se zaviku i u automobile, skutere, u bubnjeve veš mašina.

-  Nijedna intervenicija nikada nije ista. Zanimljivo je kako ljudi reaguju. Uplašeni su previše, a sve to dolazi iz neznanja i upravo zbog toga ja držim edukacije i učim ljude kako da reaguju kada se susretnu sa zmijom. Kada se desi ujed, najvažnije je da čovek ostane priseban. Najčešće su ekstremiteti u pitanju i prvo što bi trebalo uraditi je istitskati otrov kao kada se cedi  bubuljica. Ne treba paničiti, izlagati se fizičkim naporima, a od ključnog je značaja, ukoliko je čovek sam, da odmah pozove telefonom prijatelje, porodicu ili medicinsku službu kako bi mogli da ga lociraju, ukoliko mu pozli dok pomoć ne stigne - ispričao je Vladica.

Foto: printscreen

Susrevši se nebrojano puta sa različitim zmijama, Vladica tvrdi da su agresivnije one koje nisu otrovne.

-  Smuk, na primer, nema otrov i na opasnost reaguje tako što šišti. Na taj način upozorava da je u blizini i poručuje potencijalnom predatoru se skloni. Retko kad zmije napadaju. Ujedi se dašavaju eventualno ako dođe do direktnog kontakta, ako zmiju nagazimo ili ne baš ne primetimo i oseti se ugroženo - rekao je Vladica.

Osim zmija, ovaj neustrašivi čovek interveniše i kada su u pitanju problemi sa stršljenovima.

- Što se tiče stršljenova, situacija je drugačija zato što su oni agresivniji. Funkcionišu tako što se kreću oko svog legla koje broji od 400 do 1000 jedinki. Pri ujedu puštaju feromon koji se širi i na neki način daje znak ostalima iz grupe da reaguju. Najčešće se nalaze na krovovima, terasama, u delovima kuće gde su deca i njih moramo da uništavamo - otkriva Vladica.

Foto: printscreen

Sa gmizavcima i insketima priča Vladice Stankovića počinje, ali se tu ne završava. On je zaljubljenik u kulinarstvo i bavi se preradom mesa na način netipičan za jug Srbije

-  Napravio sam sušnicu koja radi na vetar, bez ikakve hemije, meso se samo usoli i od njega se prave kobasice, kuleni, slanine i ostali specijaliteti koji se retko mogu naći na jugu Srbije spremljini na taj način - rekao je Vladica.

Foto: printscreen

Za kraj razgovora Vladica ističe da mu je porodica na prvom mestu, patriota je, vernik i svake godine pliva za časni krst, a cilj mu je da što više ljudi vrati veri i Bogu u koga se jedino uzda.   

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.