SRBIJO, POMOZI MAJCI HRABROST! Marija sa šestoro dece živi bez struje, vode i kupatila! Mukama sedmočlane porodice nema kraja!

Marija Živančević (35) iz Velike Krsne kod Mladenovca majka je šestoro dece - pet sinova i jedne kćeri. Najmlađi Mladen ima svega dva meseca, a najstariji Aleksandar 17 godina. Njihov život do pre osam meseci bio je težak, ali je postao pravi pakao kada su izgubili glavu porodice.

Pre nepunih osam meseci preminuo je Marijin suprug. Od tada se nesrećna žena bori da svaki dan deci obezbedi parče hleba. Čini se da je najgore to što ova porodica u kući živi u strašnim uslovima bez struje.

Foto: Informer

Na njenu priču ukazale su nam komšije koje su nas zamolile da ovoj porodici pomognemo koliko možemo.

- Molim vas dođite da vidite tu porodicu. Majka sa šestoro dece živi sama, nemaju stuju, nemaju šta da jedu...neko od komšija im odnese malo hrane - rekao nam je Živadin Obradović, Marijin komšija.

Foto: Informer

U dvorištu nas dočekuju deca sve jedno drugom do uveta.

- Grejemo se na drva, imamo smederevac. Svaki drugi dan najstariji sin nam obezbedi drva za dva dana i tako u krug - objašnjava Marija dok nas uvodi u kuću

S vrata se u hodniku vidi šporet na drva, levo i desno dve sobe.

 

Foto: Informer

- U ovoj sobi je kretevetac tu spavam sa najmlađom decom i Mladen u krevetcu, greje šporet koliko može obe sobe, za sada nije hladno ali ide zima, ne znam kako ćemo... - priča naša domaćica.

Kako kaže hranu spremi za dan, jer nema frižider, ali vrlo često je to samo parče hleba i nešto uz hleb.

Foto: Informer

- Radila sam dok sam mogla, ali zbog dece sada ne mogu da radim. Ne smem da ih ostavim same. Inače, išla sam i kopala u tudjim njivama, čistila tuđe kuće i snalazila se. Ni slutila nisam da ću pasti na ruke svom detetu koje ima samo 17 godina. On uči školu i brine o svima nama. Zaradi koji dinar i donese kući, ne ode da sebi kupi nešto nego sve svojoj braći i sestrici. Pomoć od Centra za socijalni rad ne dobijam jer treba da obnovim dokumente, ali i oni me teraju iz ove kuće u kojoj smo živeli 15 godina. Suprug mi je umro dok sam bila trudna, nije dočekao da se Mladen rodi. Bili smo jedno vreme u Šapcu kod prijatelja, ali deca hoće ovde da žive ovde su odrasli...- objašnjava nam Marija boreći se da ne zaplače dok u rukam drži bebu.

 

Foto: Informer

Prema njenim rečima komšije im pomažu koliko mogu.

- Kad mogu, donesu mi malo mleka za decu jer nemam odakle da im kupim. Međutim retko ko i od komšija može i hoće da pomogne, ali im mi i ne tražimo. Ipak, zaboli kad čujem da kažu: "Što je rađala toliku decu kad ne može da ih izdržava?!" Evo reći ću da volim decu, a svoju obožavam. Ona su moj dar od Boga. Boriću se kako znam i umem da ih izvedem na pravi put. Ne dam ih nikom. Mi našu muku delimo i izdržaćemo kako znamo i umemo - uverava nas Marija.

Foto: Informer

Kako je objasnila, ima dana kada joj je baš teško i to je slomi i rasplače.

- Vide me deca, nekad budem ljuta pa viknem, ali desi se da se svi zagrlimo i zajedno plačemo, tešimo jedni druge da će biti bolje - kaže nesrećna žena.

Foto: Informer

U nedovšenoj kući struja je isključena odavno. Osnovni dug je 150.000 dinara, ali Marija kaže da na to ima i ko zna koliko kamate. Kupatilo nemaju, ali ni vodu.

- Imamo bunar pa sa tom vodom perem veš, a za piće uzimamo od komšija. Ma ništa to ne bi bio toliki problem da imamo samo struju. Deca uče na sveću, ne mogu hranu da spremim za više dana jer nemamo frižider i struju - objašnjava Marija.