NEMA VIŠE ČEKANJA U KOLONAMA!!! DEKAN SAOBRAĆAJNOG FAKULTETA OTKRIVA NAJEFIKASNIJA REŠENJA ZA SUZBIJANJE GUŽVI NA BEOGRADSKIM ULICAMA

Broj automobila na beogradskim ulicama raste iz godine u godinu. Koliko god se trudili da na posao krenete pre ostalih, jutarnji špic će vas sigurno uhvatiti. Bez obzira i koje prevozno sredstvo koristite, saobraćajne gužve su prosto neminovne

Dekan Saobraćajnog fakulteta u Beogradu prof. dr Nebojša Bojović kaže da postoje nekoliko opcija koje bi pomogle kako bi se izbeglo dugo čekanje u kolonama.

- Stepen motorizacije raste u svim gradovima, ali i u Beogradu. Rešenja za velika zagušenja su pre svega alternativni načini prevoza. Kada to kažem prvenstveno mislim na šinske, urbane sisteme. Jedan od najvažnijih projekata koji je obeležio prošlu godinu u Evropi jeste taj da što više putnika tj. njihovu mobilnost prebacimo na železnicu, odnosno metro sisteme – kaže prof. dr Nebojša Bojović.

Jedno od rešenja kako bi se smanjile gužve u srpskoj prestonici jeste i izgradnja metroa.

- San svih Beograđana je metro. Mislim da je to jedna od onih činjenica koju ne smemo nikako da zaboravimo. Nadam se da će to što pre biti u funkciji. Koliko sam upoznat, pripremljeni su obomni radovi kako bi se krenulo u taj projekat. Sa nestrpljenjem očekujem da se što pre nađemo i vozimo u beogradskom metrou. Treba imati na umu i razvoj BG voza i tog sistema kao jednog komplementarnog sistema – objašnjava dekan Saobraćajnog fakulteta u Beogradu.

Dekan Saobraćajnog fakulteta smatra da treba obratiti pažnju i ugledati se na druge evropske gradove koji su na efikasan način rešili problem gužvi u saobraćaju.

Foto: Tanjug/Zoran Žestić

- Mislim da je pravi primer grada koji treba da sledimo Beč. Po mom skromnom mišljenu, rešenja koja se tiču saobraćaja bez sumnje jesu ona koja se primenjuju u ovom gradu. U tom smislu, neke paralele možemo da pravimo – to je šerovanje vožnje, kolaboracija kroz sisteme upravljanja i tako dalje. Ti primeri su već dobro uhodani u praksi i mislim da nije nikakav problem da zažive I u Beogradu – kaže prof. dr Nebojša Bojović.

Pored metroa i BG voza, dobra opcija je i šerovanje odnosno deljenje vožnje. Na taj način bi se beogradske ulice rasteretile velikog broja automobila, ali bi se i znatno smanjilo zagađenje.

- To znači da može da se deli vožnja sa još nekoliko osoba, da ne buse samo vozač u automobilu. To je s jedne strane, a sa druge imamo trend razvoja električnih vozila. Brojni su aspekti koje treba imati na umu za rešavanje ovih zadataka – objašnjava naš sagovornik.

Veoma efikasno rešenje koje se pokazalo idealnim i u mnogim evropskim državama je biciklizam, a naša zemlja se u prethodnom periodu posebno bavila ovim alternativnim vidom prezova.

- Na tome smo dosta radili u prethodnom periodu. To je podrazumevalo pravljenje biciklističkih staza koje će nam omogućiti da bezbedno i na najefikasniji način koristimo tako dragocene površine u Beogradu – kaže dekan Saobraćajnog fakulteta u Beogradu.

Biće nam potrebno strpljene svaki put kada budemo seli za volan. Ali razmislimo, dok čekamo izgradnju metroa, zašto ne bismo iskoristili bicikl ili možda svojim autmobilom povezli još dvoje komšija. Vreme u vožnji će nam sigurno brže i interesantnije proći, a osim toga smanjiće se i stopa zagađenosti.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.