KAKO STATI NA PUT MALOLETNIM DELINKVENTIMA?! Vršnjačko nasilje u školama sve učestalije - roditelji OČAJNI!

Slučaj vršnjačkog nasilja u užičkoj Osnovnoj školi "Dušan Jerković" ne prestaje da potresa javnost. Mnogobrojni roditelji pitaju se ima li kraja nedoličnom ponašanju maloletnika i sa zebnjom šalju decu u škole brinući hoće li se deca kući vratiti zdrava i prava.

Prema nezvaničnim saznanjima, dvojica učenika osmog razreda naterali su vršnjaka da skine odeću za vreme petominutnog odmora. Uprkos opiranju, "dodirivali" su ga i "ljubili po grudima" dok je grupa učenika, koja se nalazila u fiskulturnoj sali, ceo događaj snimala je mobilnim telefonom.

Na koji se način može stati na put delikventima i zbog čeka je vršnjačko nasilje postalo naša svakodnevica razgovarali smo sa psihološkinjom Jovanom Stojković. 

- Vršnjačko nasilje je sve češće i prisutnije pogotovo u školama gde su kontrolisani ili bi trebalo da budu kontrolisani uslovi. Ova poslednja situacija iz užičke škole je dokaz da moramo što više govoriti o tome i podizati svest maloletnim licima, ali i njihovim roditeljima. Smatram da većina tog nasilja dolazi iz kućnih uslova. Ne bih da okarakterišem te porodice kao nasilne, ali često u razgovaru steknemo utisak da roditelji nisu imali predstavu koliko je njihovo dete agresivno van kuće i na koji način se ponaša - priznaje psihološkinja.

Foto: printscreen

Kada kažemo nasilje, najčešće je prva asocijacija fizičko nasilje iako je verbalno mnogo zastupljenije. Ono podrazumeva vređanje, omalovažavanje, zadirkivanje i javlja se u najranijem uzrastu. U Srbiji, ali i u svetu najzastupljenije kod mlađe populacije je sajber nasilje koje prate ucenjivanje fotografijama i lošim komentarima. Situacija u užičkoj školi potpada pod seksualno uznemiravanje.

- Neko će pokušati da opravda, ali moramo se zapitati šta je prethodilo toj situaciji. U suksualno uznemiravanje spada svaki vidi seksualne konotacije i u slučajevima kada nema fizičkog kontakta. Treba da osvestimo sta su ta deca smislila pre toga i zbog čega su izabrala tu metu. Oni su očigledno imali čitav scenario unapred pripremljen. Zatim, moramo da skrenemo pažnju na decu koja nisu direktno učestvovala, već su nemo posmatrali. Oni su podjednako odgovorni kao i sami zlostavljači - ocenjuje naša sagovornica.

Foto: Informer

Zlostavljana deca često nemaju hrabrosti da priznaju roditeljima šta se dešava. 

- Neki od njih misle kako nisu dovoljno dobri i da tako nešto zaslužuju ili se boje da će roditelji, nakon priznanja, istupiti pred celim razredom i osramotiti ih još više. Zlostavljanje kao i prikrivanje kontakata vodi u depresiju, povučenost, dovodi do post traumatskog poremećaja. Takva deca dobijaju poremećaj sna, apetita, koncentracije, potpunog povlačenja u sebe. Sam povratak u školu nakon nemilog događaja nije jednostavan. Nosi sa sobom strepnju da će dete biti etiketirano - navodi Jovana.