PREDLOG NOVOG ZAKONA ŠOKIRAO VLASNIKE KUĆNIH LJUBIMACA! Evo šta misle Beograđani o uvođenju poreza na pse!

Generalni sekretar Kinološkog saveza Srbije Mahmud al Dagistani najavio je potencijalno uvođenje poreza na pse. Vest je uznemirila vlasnike kućnih ljubimaca, odgajivače, ali i mnogobrojna udruženja za zaštitu životinja.

Dok iz Kinološkog saveza tvrde kako bi "simbolična" svota u iznosu od 500 do 1000 dinara na godišnjem nivou služila za finansiranje azila i rešavanje problema pasa lutica, udruženja za zaštitu životinja smatraju da bi brojni psi ostali bez potencijalnih vlasnika.

Pitali smo Beograđane šta misle o oporezivanju kućnih ljubimaca, da li su za ili protiv ove mere.

Pojedini stanovnici prestonice smatraju da ima smisla plaćati godišnju naknadu za posedovanje kućnog ljubimca i da takav sistem odavno postoji i funkcionište u inostranstvu. Ipak, veći je broj onih koji smatraju da bi dodatni nameti napravili pometnju i da bi se povećao broj pasa lutalica. 

Foto: Pixels

Uvođenje poreza na pse u zemlji koja nema rešen problem napuštenih pasa, nasilja i ubijanja životinja, mera je koja samo može doprineti još većem haosu u sistemu i na terenu, tvrdi Milan Ćalić iz beogradskog azila Riska. 

- Kada bi se ta ideja sprovela u praksi, nastao bi još veći haos. Svi oni koji su na terenu, koji drže azile za pse i bave se napuštenim životinjama znaju da više od 95% tih životinja nije bilo čipovano. Uvođenjem poreza samo kažnjavamo one koji su bili odgovorni, a neodgovorni će nastaviti da se ponašaju onako kako su i do sada radili. Samo bi se povećao broj onih koji neće čipovati pse. Drugi problem tiče se ljubitelja pasa koji već imaju jednog ljubimca i želeli bi da usvoje još nekog psa iz azila. Smanjuje se šansa da ti ljudi usvoje više životinja jer će automatski morati da plaćaju veći porez. To nije stimulativno. Ima važnijih problema koje treba rešiti pre nego što počnemo da govorimo o porezu na pse - kaže naš sagovornik. 

Foto: Pixels

U Srbiji se mnogo veći broj životinja izbacuje na ulicu nego što se udomljava. Ukoliko država želi da reši ovaj problem, mora da intezivira edukaciju i radi na podsticanju odgovornijeg ponašanja, poručuje Ćalić.