INFORMER PODKAST - Slavica Đukić Dejanović! Ministarka zaplakala pred kamerama: To je za mene najveća trauma! (VIDEO)

Ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović bila je gost našeg podkasta, koji je premijerno emitovan sinoć u 23:30 na Informer televiziji.

Slavica Đukić Dejanović, na kakvu niste navikli, govrila je o svom detinjstvu, školovanju, studentskim danima, otkrila koji su za nju dani bili najteži i koliko je za nju porodica važna.  

- Najveća vrednost mog života je moja primarna porodica i porodica u kojoj sam sada. Primarna u kojoj sam bila obožavano dete, imali su samo mene - rekla je na početku podkasta Slavica, pa se setila zanimljivog događaja. 

- Interesantno je bilo da su me jednom tata i mama vodili, tad su se nosili žiponi, široke haljinice, male soknice, nešto kao baletankice, ja obično trčkaram ispred oca i majke... i jednog dana dok smo kretali prema velikom parku, zalajalo je kuče koje me jako uplašilo i onda sam se ja uhvatila za ogradu i ja sam lajala na njega. Ono na mene, ja na njega i tata i mama su me jedva odvojili. Kažu da sam ja poslednja lajala, kuca se smirila, a ja sam i dalje lajala -  ispričala je ministarka. 

"Imala sam obične želje"

- Bilo je trenutaka i kada sma bila ljuta i razočarana i plakala, ali to su zaista retki trenuci. Moje detinjstvo i moje odrastanje je bilo ispunjeno optimizmom i ljubavlju. Nije bilo želja koje mi nisu bie osrvarene. Ja sam bila vaspitana tako da želim obične stvari, obične želje. Moj deka koji je bio trgovac pa je putovao puno, donosio mi je lutke iz Italije i ona velika lutka koja zna da kaže "mama" je bila atrakcija za celu ulicu - objasnila je ona i dodala:

Foto: Zoran Sinko

 

- Ta lutka je više vremena provodila kod mojih komšija i drugarica nego u mojoj kući. Ja sam je ponekad bila željna, ali sam imala potrebu da dam. Ta potreba da date se uči od najbitnijih figura u porodici, otac i majka su mi bili modeli za identifikaciju. 

Prva ljubav i prva odluka 

Ministarka se u podkastu za Informer prisetila i svoje prve velike ljubavi. 

- Moja prva ljubav bio je pri kraju moje gimnazije, čovek koji je kasnije postao profesor likovne akademije i slikar. On je bio nešto stariji od mene, godinu ili dve godine i bio je već u Beogradu, a ja sam bila gimnazijalka. Tom ulicom gde me on čeka, svet je moj. Prolazimo ulicom kestenova, šapućemo i pevušimo i negujemo jednu mladost koje se toliko rado sećam - prisetila se ona. 

- A onda dolazi period moje odluke. U gimnaziji sam bila svesna da ću biti psihijatar. Psihologija, filozofija, logika su me jako interesovale. Želja da upišem psihijatriju rodila se već u drugoj godini gimnazije, prvi časovi psihologije kada sam naučila psihičke funkcije, bilo mi je potpuno jasno da kad nešto nije u redu u psihičkom životu, da to mene intrigira i da ja tu mogu svoju profesionalnu prirodu da nađem i ta moja prva ljubav je vrlo produžavao taj moj svet u tome nešto što je duhovno - istakla je ministarka. 

Začetak političke karijere 

Govoreći o svojoj blistavoj političkoj karijeri, Slavica Đukić Dejanović nam je ispričala kako je ušla u svet politike. 

- Bila sam gimnazijalka kada sam postala član Saveza komunista. Od svog razrednog starešine sam kao najbolja učenica četvrtog razreda gimnazije predložena i to prihvatila. Ja sam već doktorirala i magistrirala kada sam još bila član Saveza. Onda je nastala Socijalistička partija i shvatila sam da imam više energije, posebno u Kragujevcu. Kragujevac je jedna divvna srpska varoš, koja nema mnogo velike mogućnosti. Neke žene iz Kragujevca koje su se bavile politikom su me ptale da li želim da budem na listi Demokratskog pokreta žena, kada je počelo višestranačje i ja sma u politiku ušla upravo kao kandidat demokratskogpokreta žena - napomenula je. 

Seoska doktorka 

Nakon završetka studija, sadašnja ministarka proveste dobila je posao u jednom selu u Šumadiji i opisala nam taj period, koji je značio začetak njene poslovne karijere. 

- To je divan period mog života. Direktor doma zdravlja me pitao da li hoću da počnem odmah da radim u selu. Za mene je bilo normalno da se vratim u Kragujevac i lečim moje Šumadince, ljude iz Šumadije, Kragujevčane. odmah sam poželela da odem u selo. Ja sam tada imala 42 kilograma, mršava. I kad uđem u ordinaciju, trudila sam se da mi poza bude takva da me neko primeti, da sam ja lekar, a ne tehničar i bolničar koji su tu pored mene, a koji fizički deluju mnogo moćnije - rekla je Slavica pa se prisetila gesta jednog od pacijenata. 

- Kada zahvalan pacijent dođe kome ste izlečili pneumoniju, kad se sprema da krene i da vam kaže "hvala", on se malo snebiva, on stavi ruku u svoj gunj i vadi budimku, kao znak zahvalnosti za sve što ste učinili za njega kao seoska doktorka. To osećanje, to bogatstvo koje osetite nema cenu - kaže Đukić Dejanović. 

Foto: Zoran Sinko

 

O razvodu 

Da život nije med i mleko, sadašnja ministarka proveste otkrila je za nas šta joj predstavlja najveću traumu u životu. 

- To je jedan od težih perioda u mom životu. Ne znam kako je umreti, pretpostavljam da je smrt teža. ali činjenica da rušite neke ideale koje ste u mladosti sagradili, jer vi ipak budete sa nekim da vam zajednički život bude lep i dugotrajan. to je jedno takvo cepanje, to je jedan težak lom. I od tada te reakcije odvajanja jako teško podnosim. Rastanak je duboka trauma u meni - istakla je. 

"Mama, ja imam karcinom"

Iz prvog braka ministarka ima jednog sina, koji sa porodicom živi u Lisabonu. 

Ona je ispred naših kamera progovorila o zdravstvenom stanju svog sina, koji je bio oboleo od karcinoma. 

- Moj sin i ja se čujemo svakodnevno, iako su oni u Lisabonu, sin, snaja, deca... On se javio da uveče ide na dežurstvo i posle dva sata oko ponoći, pozvao me i rekao "mama, ja imam karcinom, sebi sam dijagnostikovao, uradio sam sebi ultrazvuk". Ništa teže u životu. Za mene je to apsolutno bila najveća trauma. Prošlo je više od šest godina, smatra se teorijski izlečenim, ali kad moj sin ide na kontrole, sada već godišnje, nekoliko dana pre toga ja osećam fizički i psihički bol, koji nema meru. 

Interesantni susreti 

Kao političar ministarka Đukić Dejanović se prisetila velikih i bitnih susreta. 

- Imala sam dosta zanimljivih susreta. Bila sam gošća Si Đinpinga, bila sam sa Nensi Pelosi u kongresu američkom, ali bila sam domaćin i Vladimiru Putinu koji je došao u Narodnu skupštinu i to je bio jedan izuzetno značajan događaj za moj politički i društveni život, ali i za mene lično - priseća se ona i dodaje:

Foto: Zoran Sinko

 

- Sačekala sam ga na ulazzu, bio je sunčan dan, on je bio onako pun energije i hodao je tako da su se mmišići lica odvajali, grupa po grupu. Imao je jedan vrlo oštar pogled i rekao "Vi ste bili u institutu Imenji Behtereva" i tačno rekao datum od kad do kad sam ja jedna deo svoje doktorske teze radila tamo. Bila sam šokirana jer ja te datume ne pamtim. Kad su se razgovori završili, ja sam ga otpratila, on je otišao u Hram Svetog Save. Ja tog dana više ništa nisam mogla da radim od energije koju osetite - objasnila je. 

Ministarka se prisetila neobičnog Putinovog pitanja. 

- Pitao me, između ostalog, kako ja gledam na ljude koji sa sličnim uspehom upravljaju podmornicom i avionom, misleći verovatno na sebe. Rekla sam da smatram da su to utrenirani ljudi. On je rekao da su to ljudi koji imaju svoje duhovnike - kaže ona. 

A kada je reč o izgledu, đukić Dejanović kaže da je Putin vrlo neobična ličnost. 

- Iznenadila sam se što ja nisam visoka, a on je malo viši od mene. Doživljavala sam ga kao nešto višeg. Međutm, ta njegova energičnost, mentalana i fizička, to je jedan spoj koji kad osetite, nekako se osetite manje snažnim. Ima jednu vrstu slovenskog šarma, svojstva vrlo jasnog čoveka, opredeljenog po svim pitanjima sa dosta uigranim i razrađenim mentalnim sklopom, koji je vrlo brzo prilagodljiv svakoj novoj situaciji i sa fizičkom snagom utreniranosti koja zaista dominira. Žene ga vole, vrlo je muškarac, ali ja sam njega gledala kao ličnost koja se razlikuje od svih drugih - prepričala je. 

O smrti majke i oca 

Roditelji Slavice  Đukić Dejanović su nedavno preminuli, ali je ona progovorila o tome koliko je teško kada zna da oni više nisu sa njom i zaplakala pred našim kamera, dirnuta sećanjima na svoju primarnu porodicu. 

-  Teško je sada...Znam da je moj mama imala 95 godina, ali kad dođem nakon neke emisije sa televizije i svi mi usput kažu "lepo si izgledala, u što si to lepo rekla...". Ja uđem u kuću, a ona kaže "šta ti bi da ispričaš one gluposti". Taj prijatelj gde je unapred sve oprošteno, a koji najiskrenije kaže i ono što baš ne prija i to na onaj način topline koji je baš materinski, to ne postoji više, to se osetilo samo u personi moje majke - zaključila je.